Учитељ

340 Иван Кањух

у себи, то настаје питање:

дети, садржи известан вољни моменат ивне фантазије» —

у чему је онда разлика између мишљења и акт Многи мисле да са психолошког гледишта не постоји оштра граница између мишљења и активне фантазије. Тако П. Зикел вели: „Као што сећање прелази без оштре границе у фантазију, тако и активна фантазија прелази у мишљење... Мишљење није пиљ самом себи као што је то фантазија, већ само средство неком другом циљу; овај није приказивање ранијих доживљаја, него тражење односа међу садржајима претстава. Уопште узев могло би се рећи, да се фантазија карактерише великом покретљивошћу свесних садржаја, док мишљење тежи чврстом ограничавању претстава, дакле идеалним појмовима“.

Какав је однос између фантазије и сазнања2 — Однос фантазије према сазнању можда ниједан психолог није приказао јасније и очигледније него Ј. Трикал. По њему рад фантазије и сазнања личи на крвоток. „Као што се крв“, вели он, „с једне стране враћа у срце, а с друге стране пак као нова крв уноси нов живот у сваки делић тела, тако исто и дух с једне стране сазнаје, а с друге пак од тога што сазнаје ствара нов живот, нове циљеве, нове светове“.

У којим се облицима јавља фантазија» —

Већина психолога (Вунт, Мојман, Јерузалем и др.) сматра да се фантазија јавља у две основне форме: пасивна и активна фантазија. Док код ове последње током претстава управља неки вољни акт, нека одређена претстава циља, нека идеја, код пасивне фантазије претставе се јављају потпуно слободно, онако како их природа садржаја непосредно изазива. Други психолози, као Георг Штанг, одбацују ову поделу фантазије на активну и па: сивну и мисле да постоји само активна фантазија, која има три функционелна ступња: апстрактивни, детерминативни и комбинативни ступањ. Трећи опет, као Фрошамер, разликују: субјективни, објективни и самосвесни ступањ фантазије. Четврти најзад деле фантазију према садржајним продуктима. Тако Рибо разликује седам главних врста фантазије: пластичну, дифлуелну, МИстичну, научну, комерциелну и утопистичку фантазију.

За педагога је ово питање само у толико важно, у колико му је потребно да благовремено уочи који облик фантазије доминира дечјим духом како би га што успешније могао неговати и правилно искоришћавати. Разуме се да је моћ васпитања и овде,

ак ас а а

ан аса