Учитељ

Значај фантазије за васпитање и наставу 339

за наставу и васпитање, највише заслуга има Фребел, оснивач дечјих забавишта. Он је у својој књизи »Мепзећепетдећипо«, која је имала огроман утицај на даљи ток васпитних теорија ХЈХ века, скренуо пажњу педагошком свету на стваралачку моћ фантазије као важан фактор у току целога васпитања и показао је право разумевање за њену позитивну функцију при формирању дечје душе.

У доба реализма, у коме је људски дух био енергично упућен на разне интересе појединца и друштва, фантазија је у васпитној теорији и пракси изгубила оно место које је имала у време романтизма. И тек јој је нови педагошки покрет дао поново достојно место у настави и васпитању омладине, када су не само педагози и уметници, него и претставници практичних позива истицали њену неоцењиву вредност како за развијање дечје душе, тако и за живот уопште. Али у педагошкој пракси она још и данданас не заузима оно место, које би по своме огромном васпитном значају требала да заузме. :

Питање је сада, које место заузима фантазија у нашем душевном животуг — Код овог питања интересује нас:

1.) У каквом односу стоји фантазија према осталим интелектуалним функцијамар

2.) У којим се она облицима јављар и

3.) Да ли је она самостална стварност или се да свести на друге психичке функцијер

У каквом односу стоји фантазија према осталим интелектуалним функцијама»

Као што је постанак сећања везан за асоцијацију, тако је постанак фантазије везан за дисоцијацију. Под дисоцијацијом подразумевамо психичку функцију помоћу које се претставе ослобађају од својих првобитних спојева. Када се претставе не би могле дисоцирати и као такве улазити у нове спојеве, онда би било немогуће замислити слике вилењака, нимфа, пинова, кепеца, сфинкса и других фантастичних бића. Док се сећање увек односи на раније психичке доживљаје, фантазија раније доживљене претставе везује у нове целине, у досада недоживљене спојеве.

Насупрот Вунту по коме је фантазија „мишљење у сликама“, многи модерни психолози сматрају да фантазија обухвата како опажајне слике, тако и апстрактне садржаје свести. По њима битна ознака мишљења јесте „активност извесног вољног момента“. А пошто и активна фантазија, као што ћемо доцније ви-