Учитељ

342 Иван Кањух

нових елемената, већ искључиво на основу оних који су већ раније били у свести.

Излажући историјски развој стваралачке фантазије Рибо дечју фантазију ставља између фантазије животиње и одраслог човека. Међутим то је погрешно. Фантазија детета, као уосталом и цео његов психички живот, је несумњиво нижега ранга, него фантазија одраслих, али то нам још не даје права да је филогенетички ставимо између фантазије животиње и одраслог човека. Рибо не води довољно рачуна о еволуционој разлици између животињске и дечје фантазије. Не сме се губити из вида да животиња ма колико да се развијала она не може да достигне чак ни ниво дечје фантазије, а камоли одраслог човека, док дете развијајући се најзад достиже ниво фантазије овог последњег.

Има психолога, који ослањајући се на Рибоово гледиште да између животињске и људске фантазије нема квалитативне, већ само градуелне разлике, истичу да од фантазије виших животиња до фантазије човека постоји само један корак. То је истина, само што животиња тај корак не може да учини,

Који су то извори на основу којих би могли оценити квалитет и бујност дечје фантазије»

Док се код одраслих људи квалитет и бујност фантазије може установити на основу њихових научних или уметничких творевина, о квалитету и бујности фантазије код деце пружају нам податке њихове игре, причања, запиткивања, цртежи, омиљени предмети, планови, жеље, идеали, снови, једном речју цео њихов живот, у коме могло би се рећи границе између фантазије и стварности нису оштро маркиране, у коме врло често фантазија и стварност, јава и сан, могућност и немогућност нису строго оделите области.

Фантазија се можда ни у једној форми животне активности не манифестује објективније као у игри. Дечја игра би се без фантазије тешко дала и замислити. У колико је игра сложенија, у толико она изискује јачи степен конструктивне фантазије.

После игре најважнији извор за оцењивање дечје фантазије јесу приче. У колико дете располаже развијенијом фантазијом, у толико се више интересује за приче. Док за душевно заостало дете приче не значе никакво уживање, даровито дете се често тако јако уживи у њих, да се изолује од спољњег света и живи сасвим у своме чаробном свету маште дружећи се и разговарајући се са