Учитељ

Значај фантазије за васпитање и наставу 348

јунацима тих прича. Није редак случа; да дете, које је обдарено богатом фантазијом, меша стварне личности са личностима из прича. Дужност је васпитача да такву фантазију сузбије у њено право корито и не дозволи да се дете потпуно одвоји од реалног света.

Фантазија се може закључити нарочито из тога како дете репродукује приче, које је једном чуло или читало. Дете које има бујну фаназију при репродуковању појединих прича заборављене елементе допуњује другим измишљеним елементима, док дете са слабом фантазијом изоставља много од оригинала, а пошто није у стању додати ништа ново његова репродукција је непотпуна и неверна.

Цртежи такође осветљавају дечју фантазију, нарочито када их дете ради спонтано, са вољом, а не по поруџбини или под притиском морања.

Дечји идеали, омиљени предмети, жеље, планови, снови у извесној мери такође могу послужити као подаци при утврђивању дечје фантазије, ако ништа више а оно бар као допуна малочас поменутим изворима.

Како ћемо фантазију ставити у службу васпитања и наставер

Рускин, чувени енглески критичар и естетичар,рекао је на једном месту: „Фантазија је за човека права капија неба и пакла“. И заиста, фантазија може потенцирањем радости да учини живот рајем, али исто тако може га лишавањем свих радости претворити у пакао. Она може бити извор како блаженства и среће, тако и многих зала и несрећа. Она може осветлити духу стазе ка истини, али исто тако може бити узрок и многих заблуда и лажи. Она је једанпут светлост, другипут мрак човечјег духа. Она час са џивовском снагом подигне дух у небеске висине и обасипа га светлошћу, час га са истом снагом одгурне у дубоки понор и обавија га тамом. Она час мале и незнатне ствари приказује у увелизаним и улепшаним облицима, час пак и велике и узвишене ствари умањује и унакарађује. Фантазија без снаге мишљења и расуђивања није у стању да разликује добро и зло, истину и лаж, а пошто снага мишљења и расуђивања код деце још није довољно развијена, то их она врло лако може одвести на странпутицу, у шљам, у прљавштину и у пропаст. „Фантазија је као тиха, весталска ватра која, ако се девичански чува, светли и греје, али ако се не чува она се разбукти и немилосрдно пустоши све око себе.“