Учитељ

344 Иван Кањух

(Фојхтерслебен.) Стога је врло важно да се фантазија још у раном детињству брижљиво негује и да се њеном развоју да благовремено добар правац, јер иначе лако може поћи странпутицом. У вези са овим васпитач има двојаки задатак. Прво, мора употребити сва могућа средства да уклони све оно што би кочило њен правилан развитак (на пр.: прекомерно напрегнути физички или психички рад, прерано развијање — и оптерећивање интелекта, тешке бриге, беду, сиромаштво, сувише строго поступање итд.) и што би је могло скренути на погрешан пут (на пр.: развратан живот, неморално друштво, гледање и слушање неморалних ствари, читање неморалних списа итд.) као и све оно што би је могло учинити прекомерно живом (на пр.: прерано читање романа, нарочито детективских, плашење деце, причање узбудљивих и страшних прича, нарочито о разбојницима, вештицама и аветима итд.). Друго, мора настојати да искористи све што би могло позитивно и благотворно утицати на њен развитак.

Пошто фантазија своје продукте ствара на основу раније доживљених претстава, морамо тежити да дечји унутрашњи свет испунимо и обогатимо само лепим и племенитим претставама, тако да у њему за ниске и ружне претставе не остане места. У колико дечји дух више обилује лепим, истинитим и добрим идејама и мислима, у толико добија и његова фантазија племенитији карактер.

Која су то средства помоћу којих би се најлакше могао обезбедити правилан развитак фантазије» — То су пре свега; игра, религија, приче, скаске, моралне приповетке, живот и рад великих људи, историјски догађаји, историјске приче и легенде, затим посматрање уметничких дела и уживање у њима, посматрање природе и уживање у њеним лепотама, лектира о природним лепотама и занимљивостима и најзад све оно што освежава, разонођава дечји дух и ствара весело расположење у њему.

Нарочито су моралне приповетке и култ великих људи од огромне важности по здрав развој дечје фантазије.

Моралне приповетке се, према томе да ли сликају неку врлину или неки порок, деле у две групе од којих прва има задатак да деца заволе врлину, док је задатак друге да деца омрзну порок. Главни услов да се детету згади неки порок јесте да му се омили врлина, која је томе пороку супротна. Тако на пр. ако желимо да дете презире лаж, морамо најпре да му омилимо истину, или ако желимо да се дете гнуша пијанства, морамо га најпре

ава је аб.

ове у