Учитељ

Домаћа књижевност 385

а да би све било што упечатљивије зборник је богато илустрован (садржи 180 слика). Књига је досада приказана у више листова и часописа. Сви ти прикази једнодушно и врло ласкаво оцењују ово изврсно дело, хвале лепу замисао и трудољубивост уредника.

Народна одбрана од 18 децембра 1932 у своме 51 броју из пера свога претседника доноси: „Богата садржајем, написана најкоректнијим нашим језиком, кроз цео текст илустрована сликама најкрупнијих историјских личности Шумадије, најважнијих њених старина, просветних установа и привредних предузећа, — ова књига од 448 страна велике осмине, заиста пружа свакоме могућност да упозна и заволи ову најславнију, некада и најбогатију, а сада сиромашну покрајину нашу, из чијих су зелених честара плануле прве ослободилачке пушке“...

Народне новине (Загреб, 23 децембра 1932) пишу: „Шумадија у прошлости и садашњости, коју је с великом пажњом уредио г. Драгослав П. Ђорђевић, претставља за наше прилике књижевни, просветни и национални догађај. Ко хоће да позна изворе из којих је никла наша слобода, треба да прочита ово велико и укусно опремљено дело. У њему ће наћи много љубави за мученичку Шумадију, као што ће наћи и велику љубав Шумадије за нашу ослобођену и уједињену домовину Југославију...“

Време од 19 децембра 1932 доноси: „У овом алманаху заступљено је одиста све што се о Шумадији могло рећи: о њеном пејзажу, 0 њеном етничком пореклу, о њеној историји, 0 њеним материјалним и духовним добрима, о њеном бунту, идејама, уметности, ратничком расположењу, преимућствима њене патриархалне културе и високим квалитетима карактера и темперамента њеног становништва. . .“ |

Наш приказ у Учитељу задржаће се само на томе да кажемо какву корист школа може извући од овога изванредног дела. Иако уредник, састављајући ову књигу, није мислио на нарочиту њену школску употребу, по моме мишљењу та ће књига са својим обавештењима о Шумадији ипак највише користити школи.

Нећемо се спорити о томе да је производња књига у нас, последње деценије, обимом и планом знатнија него икада раније. Постоје, дакле, хвала Богу, повољни услови за развој књиге и публикације се умножавају. Ово важи исто тако за омладинска и дечја издања. Поред броја има и ту неке планске радње али само једносмислено, не и разноврсно. Добро стоји забавна књига, о уџбеницима и да не говоримо, поучна књига много је оскуднија, лошија и готово по правилу туђа, преведена. Благо и лепоте нашег завичаја, иако најпотребнији, остају још увек недовољно искоришћени. Расуте радње, фрагмената, тога материјала има доста, али нема уређених збирки, укупних прегледа какви су једино погодни за школску употребу. Уопште наше школе немају никаквих завичајних збирки, уколико их има страног су порекла те им нема

Учитељ 25