Учитељ

388 Књижевни преглед

ова два система и даје своју теорију претшколског образовања. У правилном образовању игра не сме остати игра тј. само забава, али не сме ни пре времена прећи у учење. Она мора бити само управљена ка будућој настави. —

Школа је виши ступањ делатности У коме се још не испољава морална слобода личности, она је ступањ хетерономије. С обзиром на морално образовање рад у школи мора да буде тако организован, да се у њему јасно назире будући-циљ образовања личности за слободно самоопредељивање. Рад у школи не може бити потпуно слободан, али не сме бити ни пасиван. Др. Хесен с пуним познавањем ствари говори 9 старој пасивној школи, о покрету радне школе, Далтон плану, радној школи у Русији, прагматичком схватању америчког педагога Дуија — читава садашњица педагошког стремљења, проткана врло често оригиналним схватањима писца. Тако исто су пуна оригиналности пишчева схватања о кажњавању, 9 ауторитету и ђачкој самоуправи. Решавање проблема јединствене школе дало је прилике др. Хесену, да нас упозна са манхајмским системом др. Сикингера и са бечком реформом Ота Глекела. По др. Хесену јединствена школа је органски разгранат систем путева, који сваког поставља на окоје. месло у унутрашњости друштвене целине.

Последњи ступањ моралног образовања је ваншколско образовање или ступањ аутономије. Овај се ступањ карактерише самосталним стварањем и потчињавањем сопственом разуму. На. овоме ступњу први пут се образовање истиче као бескрајан задатак свега живота човековог. За ваншколско образовање су значајна путовања, библиотеке, музеји, вечерње школе, народни универзитети — о чему др. Месен даје довољно обавештења, као и своје схватање. Тако пут моралног образовања полази од аномије детета (претшколски ступањ), преко хетерономије ученика (школски ступањ) до аутономије слободне личности (ваншколски ступањ).

Теорија научног образовања изложена је у другом делу (ЈЕ мШ—Х0). Као што се морално васпитање тиче целог човека, а не само његове воље, тако исто се и научно образовање тиче целог човека, а не само његових умних способности. Теорија научног образовања стоји у тесној вези са гледиштем на биће науке У теорији сазнања. Тако теорија формалног образовања почива на филозофском рационализму, а теорија материјаног образовања на филозофском емпиризму. Опреке између та два гледишта из" гладио је Кант својом критичком филозофијом. Др. Хесен кратко али разумљиво упознаје читаоце са сватри филозофска гледишта усвајајући Кантов критицизам. По Канту садржај сазнања може да се мења, али пут ка истини, правац испитивања или метод, остаје увек исти, непроменљив. „Метод се не заборавља и не застарева, јер се њиме подједнако изграђују и старим нови за-