Учитељ

Домаћа књижевност 391

пеГагафуа ргозуеје, и Коте је опа розгау епа па заугететји ! одгедетј озлоуџ пего Мо је БПа згага, ; рп по иједпачн. Тако опа дапаз је убе зато Испа збуаг зуакоса ризса, уеб 1 зфуаг пјетоуог 7папја 1! уазрбапја.

О вогпјој Каја г. дг. Кјибопиг Ребомје рпкахао је 1аетрпџ ирогтеђи еегрипкеје и уед за помт Ргауорит пршууот Ми. ргозуете, 1 па уенкот Ђгоји рптега, изенћ рогјауко од пачћ пајбојћ разаса (Мика КагадИса, ЗТођодапа Јоуапоујса, Вогдапа Роромса, Јоуапа Роромтса, Гјиђопига Мефса, Јапка МезеНпомјеа, Кадоја Потапомса 1 дг.), рокахао Како зе опа тоје ! пашан. Мајвзстрт |! родас), зазупп ргтодпо, дан зи о прошећ хареје, око Које је до поуог Ргауорпог иршзћа БПо пајубе пезчјасапја. Као Чо је рохпаго, чисајеу! Кад Шеђа да зе зјау; харега тпоргођгојш зи. С. аг. Рећоме зуе је чисајеуе зуоф! па оуа 1: 1) »харега зе зауја Кадеод зе уг4 паБгајапје, 1. Кадгод зе пл ге4 11 гесетсе ђех јасе уехе теди зођот, етатансја »гаупоргаупе«, петамапе једпе од дгигтћ«; 2) »харегот зе одуаја зуе опо о пе ргуођипа 1 глаупа пизао; “о је [ој пази пакпадпо додаго, Као дорипа, !зргауапје, !1 огтапкепје; Х[о је штећшко, (ако да ЂЕ! Бег [ога зпизао гесетсе Бао 188« 13) »хареја зе иробгеђ јауа — пе ихек ац упо сезјо — Кад је пођкајеш, Тогзе гед гед 1 гесетса

ротетесеп, Кад зи дакје ге Ш гесетсе ртете ше«. — 5у; озјан з]исајем! Кад зе рбе харета зиХе, ро 2. дг. Рекгомси, оки, — да 51 зе ргеФаћпшо, да ђ! зе јако идаЦепе гед доуеје и џези, — Ш је |0 зфуаг

!епог паћодепја. — Озтан хпас! штегрипкаје (ТасКа 1 харега, дуе (аске, стиса Ш робука, хастаде, пауодтсе, пак рпапја, хпак изм Ка, арозтоћ, стиса Ш уедса, пак ргекјда ! (аска) (аКкоде зи ођгадепе доо по 1 па уепкот бгоји ргтега.

ба Ђгхо 1 Тако огцепШзапје и ирофеђт шеегрипкејје г. Реггоусеуа Кпјулса је уеота родезпа, (е је ода пагоско ха ргерогики исбеЈута Кој ипаји да ројаги исте узк! ргакнет ари. ХН. 5. Аадомапом!е

Староиндијске приче. По француском преводу са санскрита, приредио Јосип Сухи. Издала Учитељска тискарна у Љубљани 1952 гол.

У овој књизи, која је богато илустрована, сакупљено је 26 прича и бајки из живота Буде-Бодисатве. У палијском дијалекту светог староиндијског језика санскрита ове се приче зову Ђатака. Ђати значи на нашем језику рођење, Ђатака дакле више рођења.

Као што је познато наука староиндијског мудраца Буде оснива се на препорођајима, то значи, да свако биће, које није постигло одређену духовну савршеност, мора још једанпут или вишепута да дође на овај свет и то или као човек, животиња или божанство према степену савршености, коју је постигло у своме ранијем животу. И Буда сам, пре но што је отишао у Нирвану (будистички рај), живео је најпре као Бодисатва, што значи за