Учитељ

390 Књижевни преглед

штиту туђих теорија, а не самостално испитивање научних истина. У вези са теоријом научног образовања на средњем ступњу, др. Хесен се на њему својствен начин разрачунава са појмом „општег образовања“ и са Хербартовим формалним ступњевима. —

Пошто крајњи циљ научног образовања није систем већ научни метод, то је и систематски течај само припрема за универзитетски течај. Задатак је универзитетског течаја да увлачењем ученика у самостални испитивачки рад савлада научни метод. —

Последње две главе „Основа“ баве се националним и физичким образовањем. И једна и друга глава је пуна духовитих запажања и оригиналних мисли које су често сасвим супротне уобичајеном схватању, што се истовремено може рећи и за цело дело. У њему смо несумњиво добили јединствен научни рад. На близу 400 страна др. Хесен нам је изнео све основне проблеме педагогике у јединственој целини. Читалац осећа нарочито задовољство кад ту разноврсност проблема види обасјану с једног гледишта. Разуме се да би било право чудо кад би се у тој множини педагошких питања у свему сложио с писцем. Али једно је сигурно: ко прочита Хесенове „Основе“ живо ће осетити у чему је проблем образовања и шта је педагогика. „Основе“ су права ризница педагошких проблема, теорија и покрета, оних старих као и најновијих. Чудновато да у тој ризници проблем коедукације није дотакнут ни једном речју. Иначе „Основе“ су дело које се може стално читати и од које хоћете главе. Свака је глава студија за себе, која побуђује на дубока и разноврсна размишљања.

Морамо, објективности ради, признати преводиоцу г. Мил. Р. Мајсторовићу добар избор дела која преводи. Поред Хесенових „Основа“ он нам је превео и Лоскијеву „Логику“ и тиме обогатио нашу педагошку књижевност са два велика научна дела од трајне вредности. Желети је да на том путу истраје и продужи.

Це. Ђ. Поповић

Рг. Цјиботт Ребгомг2: Џрогтеђа шеегрипкајје. 1гдапје Егапсизкозгрзке Кпј аге А. М. Роромкса. Веоггад, 1932 сод. Запа 48. Сепа 10.— Фпага.

Јуопја шеегрипксје робтпје, ро зуој рпша, од Ш уека розје Нијзја, Када ји је ајекзапалј5к! статаНсаг Апзгогап росео ироеђЏауан. Од Тада опа зе зјајпо изаугзауаја 1 дапаз [оПКко изауга да је добПа угедпоз! озуезја ћ ргаупа, о Која зе пе зтеји оте пе зато от ан је хапа да раи, пето [ако 190 ш озан ратеш и: озобата Које уоје Безргекогпо 1 рпјао !хгагауапје опа је дапаз, ро геб та 2. аг. Бјабопита Реггоутса, робеђла КонКко 1 зате ге.

Меди и, Код паз зе обСпо имта да је штегрипкаја, Као 1 58, пспа зтуаг зуакога разса, за Којот се тоХе ро “о! 1 паћодепји гагротаван. 1 дојзја, Код гажић разаса уто 1 пјепи гахпонки ргтепи. АП зе зрак, Кгај зуеса (ога, опа то2Хе 1 паше, 1 [0 упо добго паџан, 510 за зШот је зјисај, а розје ројаје поуог Ргтауоршпог пршвајуа МЕ