Учитељ

Домаћа књижевност 4711

До пуног израза хришћанско поимање света дошло је у Августинову учењу о Божјој држави. (Учењу Августинову писац посвећује читав одељак, стр. 63—71.) Одељак: У знаку религије садржи концизно изложена најважнија филозофска схватања од Августина до Роџера Бекн-а (у 13 в.) и Николе Кузана. (Стр. 71—76.)

Четврта и последња глава у делу посвећена је новом добу: период духовног развитка од хуманизма и ренесанса до Канта. Насупрот Ојкену и другима који држе да развој у овом периоду не чини „мирно напредовање, постепено развијање, већ садржи нагле преокрете“, др. Младеновић с правом сматра да је ново доба било припремљено духовним развитком средњег века. „Тачно посматрано, вели наш филозоф, баш нам ово доба са својом уздигнутом тежњом за новим уређењем свих области ч0вечје животне заједнице, тежњом која можда ни у једном другом времену није на сличан начин изашла на видело, потврђује само да се развитак душевног живота утицајем појединих индивидуа исто тако мало може изменити као и укупни развитак човечје заједнице уопште. Дубока веза многоструког начина изражавања заједничког живота, која нам једино пружа поуздану основу за објашњење свих животних појава, омогућава нам и овде да разумемо скроз континуирни напредак у области душевног живота само умноженим богатством садржине заједничког живота.“ (Стр. 78 и 79.) ·

Уместо атомизирања и сецкања душевног живота физиолошке психологије, писац, као и у ранијим својим делима, истиче јединство и целину душевног живота; наместо индивидуе долази животна заједница као примарна чињеница у развитку; место „стваралачких уметања“ у развитку писац одлучно изјављује, да развитак претставља напредовање без празнина, и да се „апсолутни застој не може замислити“; што се тиче великих личности, оне се могу сматрати као стваралачке уколико се њиховом делатношћу „изражава живот у дотичној заједници“.

Најслабије место у целој књизи свакако је оно где писац говори о разграничењу митолошког од филозофског, после чега се долази до закључка да Дарвиново учење ваља уврстити у митологију! (Стр. 24, 25 и даље.)

БЕЗ

Са ванредном способношћу да уочи оно битно у схватању једне личности одн. периода кога се дотиче, др. Младеновић нам даје јединствен преглед идејне повезаности и душевног развоја од примитивног стања душевног живота до појаве Кантове, не губећи из вида своју главну мисао: суштина душевног живота и животне заједнице.

Писац се користио радовима истакнутих етнолога, као и делима угледних историчара филозофије: Ибервега, Винделбанда