Учитељ

412 Књижевни прдеглед

и др. Туђе мисли писац не пресађује, већ продубљује и разрађује. Најважнији одељци међутим, — Платон — Аристотело — Августин — Декарт — Спиноза — Лајбниц — Лок и др. — рађени су на основу оригиналних дела поменутих мислилаца. Све то чини да се најновије дело г. Младеновића, и поред општих и познатих места, чита с великим интересом.

Препоручујући ову одличну књигу, која претставља један драгоцен оригиналан прилог нашој филозофској књижевности, напомињемо да ће она добро доћи нарочито студентима филозофије и педагогије. Почетнику она ће послужити као „Увод у филозофију“.

После свега, као и ранија дела г. Младеновића, и ово ће их оспособити да важна педагошка питања посматрају са једног вишег стајалишта одн. филозофски. —- „Нама је преко потребна филозофија, јер само она може дати душу и јединство нашим наукама које су у повоју“, рекао је Кирјејевски, руски мислилац из прошлог столећа, говорећи о потреби једне руске филозофије. Остављајући друге науке по страни, уверени смо да те речи, с 06зиром на наше прилике, садрже важну истину с којом мора бити начисто сваки онај који се интересује педагогијом као науком. О потреби филозофије у том смислу говоре нам и дела г. Младеновића. Данило Вукајловић

М. Ширмајстер: Размажено дете. Превела Десанка Цветковић. Библиотека „Будућност“, св. 39. Издаје и уређује Милош Б. Јанковић, учитељ. Стр. 24. Цена 4 дин. Београд, 1932 г.

У својој књизи Размажено дете М. Ширмајстер у почетку излаже основе индивидуалне или позиционе психологије, а затим указује на васпитне прилике под којима се ствара размажено дете и показује на примерима како се помоћу индивидуалне психологије и од овакве деце могу створити храбри и за живот способни чланови друштва.

Основе индивидуалне психологије по Ширмајстеру су, углавном, ове: У сваком детету мање или више постоји извесна врста осећања недораслости, које потиче из немоћи и неразвијености дечјег доба, из неповољне социјалне и психичке средине, због одвећ „мекушног“ или строгог васпитања и сл. Са овим осећањем недораслости јавља се и тежња за душевним изједначењем, за компензацијом, и повећава способност прилагођавања. Упоређујући себе са својим родитељима и другим личностима из своје

околине, дете долази до убеђења да није оно што су они, да је

ниже, неспособно итд. У њему се тада јављају снажне промене, које могу бити судбоносне како по његов даљи развитак тако и по само васпитање: час се јављају телесне и душевне слабости, час нервна пренадраженост, рана сазрелост и друге мане. Дете тежи да се не само изједначи са својим родитељима и својом

а а а сав ам а а скаакс а. А 55 ак а а АШ. ____