Учитељ

476 Књижевни преглед

1 окоћпа 1 рој, хант Кагактег 1 (ејезпе ђојезн, рагојог ја Кагактега, пазјед чуо 1 Кагактег, Кач НКкасја Кагактега ! парозје и уазрнапје ! Кагакфег. Рјзас зе зшдо упо уебкшт бгојет Кара Које соуоге о готе ртедтеи. Гасапје је упо јазпо 1! даје ргегеа задазпјес згапја гезауапја оуог уУПо уаХпог ргођјета.

Рог. Мпене

С) Нове књиге и листови

Др. јордан П. Илић: Савремена основна школа. Београд, 1022 ит.

Преуређење основне школе према захтевима савремене педагогике све више занима наше учитељске кругове и школски рад на новој педагошкој основи све више крчи себи пута и у нашим основним школама. Потребно је само наше учитеље обавештавати добром литературом о томе, у чему се састоји та реформа и у чему је суштина нове педагогике. На жалост ми немамо много таквих књига из којих би наши учитељи могли видети у чему су те реформе и новине у школском раду, а тешко их је и дати, јер је то све још у стварању и много штошта до чега се било дошло као до новине падало је и замењивано другим, бољим. Међу добрим књигама из којих учитељ може лепо видети у чему су новине савремене школе заузима место и књига г. др. Јордана П. Илића, професора Теолошког факултета у Београду, чији смо наслов горе исписали. Из ове његове књиге може се добити један преглед баш о ономе што је за учитеље најважније на име о новом школском раду. Књига се састоји из четири одељка: 1) Основне мисли савремене народне школе, 2) Познавање завичаја и културе у основној школи, 3) Идеја рада у основној школи и 4) Преуређење наших школа и радна настава. Прва три одељка су предавања која су 1931 године држали учитељима у Београду, Загребу и Љубљани г. г. Хила, Шмит и Бингер, изасланици Бироа за васпитање и наставу у Берлину, а четврти одељак „Преуређење наших школа и радна настава“ је пишчево гледиште на преуређење наших школа. Скрећемо пажњу учитеља на ову г. Млићеву књигу, коју треба прочитати.

Милутин А. Николић: Савремена Педагошка питања, друга. књига. Сомбор, 1933 г. Цена 20 дин.

Један од наших педагога који ради на сређивању наше југословенске педагогике, тј. педагогике која не износи само оно до чега се дошло на страни према другим задацима и у другим приликама, већ која израста из наших прилика и потреба, према задацима наше југословенске школе и за нашу југословенску школу, јесте г. Милутин А. Николић, школски надзорних из Сомбора, писац књиге чији је натпис напред истакнут. Он је раније дао