Учитељ

Нове књиге и листови 477

књигу прву под истим насловом, у којој је теориско образложење нове школе и нове педагогике, па је и ту питања излагао више са гледишта и потреба наше југословенске школе. У томе је његов успех и то даје његовим књигама важно место. У овој другој књизи Савремених педагошких питања обрађена су два питања, која су с обзиром на данашње наше школске и националне прилике веома важна и за развитак једне савремене и јединствене народне школе потпуно актуелна, а то су: 1) Спољашње и унутрашње уређење школе и 2) Настава историје у основној школи. Писац при разради ових питања није остао само у оквиру чисто теориског излагања, већ је обрађивао и практичну страну тј. примењивао теорију у васпитноме и дидактичком раду. У одељку Настава историје применио је народне песме које су створила сва три племена нашега народа. Тако израђена ова г. Николићева књига је врло подесна литература за све наставнике основних и виших народних школа,

Др. Тихомир Ђорђевић: Наш народни живот, књига седма. Издавачка књижарница Геце Кона. Београд, 19833 г.

У овој се књизи говори о Циганима: чиме се Цигани држе као народ, Цигани као носиоци културе, циганска занимања, Цигани и музика у Србији, вера у Цигана, начин живота, обичаји њихови, циганска предања и циганско веровање о природи. „Цигани су се кроз векове одржали међу другим народима. Они нигде не чине велике групе, да би их то чувало. Они се не наслањају једни на друге, нити се помажу, нити се особито воле, па су ипак остали Цигани...“ Цигани су носиоци културе. „Срби су и пре доласка Цигана имали корита. И сад поред бунара и чесама има дебелих, гломазних, тешких и непокретних корита од издубљених балвана, у којима се пере рубље и из којих се поји стока, а која су израдили сами сељаци. Цигани су унели у наш народ танка, спретна, лака и покретна циганска корита, која истина нису сасвим истисла ни народна корита, али су се свуда одомаћила и увек их народ назива циганскима“, итд. на врло занимљив начин излаже т. Ђорђевић особине Цигана, њихове обичаје и начин живота. Сем тога што је књига од научне вредности за проучавање народног живота и што је ради науке и писана, она је и врло занимљива за читање како по предмету обраде, тако и по особито лепом излагању.

Гласник Етнографског музеја у Београду, књига седма, уредник др. Боривоје М. Дробњаковић. Београд, 1932 г.

Ова књига Етнографског музеја у Београду, коју је уредио г. др. Боривоје М. Дробњаковић, професор и директор Етнографског музеја у Београду, садржи многе чланке, велики број прилога и библиографију. Чланак г. др. Јована Ердељановића: Ешнолошка проучавања нашег југа, излаже значај Скопског научног друштва