Учитељ

478 Књижевни преглед

за рад на етнолошком истраживању на нашем Југу. Оно је постало врло живим и солидним средиштем за свеколики научни рад на тој страни, па је дало и врло угледно место проучавању

твмошњег народа. У своме Гласнику оно је објавило читав низ

врло драгоцених прилога за познавање народног живота, обичаја и особина како јужних Срба тако и разних других етничких група које мећу њима живе. У чланку се даље говори о двема научним расправама које за нашу етнолошку науку претстављају особите тековине: једна од њих је студија „О крсној слави код Срба“, од г. Радослава Грујића, а друга „Народна предања о убијању сшараца“, од г. др. Војислава Радовановића. Велики национални значај нашега Југа и тешкоће око решавања етничких проблема у нашим јужним крајевима налажу потребу, да се изврши органи-

зација баш овога рада на етнолошким проучавањима у тим кра-

једима. — Чланак г. др. Јована Хаџи Васиљевића: „Врањска градска ношња ранијих година“ говори о врањској ношњи која спада у групу ношње косовских градова Гњилана, Приштине и Призрена. Врањанци су врло много полагали на лепоту свога одела као и на

игру и песму. То се знало и у околним градовима. Богате вра-

њанке су око половине 19 века поручивале хаљине чак из Призрена и Скадра. Сиромашни становници који нису имали лепих хаљина, позајмљивали су их за свадбу, причешће и др. прилике. Градска врањска ношња била је средином 19 столећа до 70 година углавном турска и српска. Турска је била женска, српска мушка

ношња. Још су ту чланци: Душана Ј. Марковића, Стевана Тано-

вића, др. Миленка Филиповића, Луцијана Марчића, Манојла Б. Кордунаша и др. А. Шмауса — Митра Влаховића. — Мањи прилози

и Библиографије садрже такође велики број чланака важних по

својој садржини. — Цена ове свеске Гласника је 30 динара.

Милан Шевић: Прилози животу и раду Косте Трифковића.

НовичСади 1938 ЈЕ.

У овој је књижици изложен рад Косте Трифковића. Његов рад је и раније објављиван. Јован Симеоновић Чокић штампао је

у Стражилову за 1886 чланак /толетарке Косте Трифковића и ту

изнео неколико Костиних песама. Али Чокић нити је изнео све што би могло интересовати и каснијега литерарног историка, нити

је оно што је преписао из Бележнице Косте Трифковића, преписао

верно. Г. Шевић је у овој својој књижици извршио допуне и ис-

правке и то баш према самој Бележници Костиној, која је сачу-

вана као својина Чокићеве породице. Сем тога г. Шевић је ове Прилоге радио и према оставини Косте Трифковића, у колико се она затекла код његовог сина као и према објашњењима и подацима које је добио од других лица. — Књижица је од вредности

за оне који се интересују нашом књижевношћу уопште а нарочито

животом и радом Косте Трифковића.

Ке е- ~,

аза