Учитељ

-496 Василије Пејхељ

Деца сачињавају саставни део средине у којој она живе. "Та средина чини на њих велики утисак, на који деца реагирају. Сви ти утисци које дете добија у животу и у школи морају да се у сагласности са логиком, естетиком, етиком, и моралом прераде и да дођу до свог изражаја.

Неки школски предмети су у служби за примање утисака и за посматрање, као на пример: природопис, физика, хемија, земљопис, историја и религија; док други предмети служе као средство за изражај и за развијање дечје активности, као што су: игре, гимнастика, цртање, моделовање, геометрија и певање. Код ове друге групе предмета главну улогу игра не садржина већ форма. Ну као што су форма и материја нераздвојне, тако се исто морају "тесно везивати и разни школски предмети и морају сачињавати наставни план као једну органску целину.

Опажања и претставе, које деца стичу на часовима из појединих предмета, на другим часовима морају се прерадити и најзад, доћи до свог изражаја.

Сви наставни предмети морају да буду повезани, али међу њима нема ни главних ни споредних; сви су они корелирани, а не концентрисани.

Лај замишља процес наставног рада у току једног дана у облику спирале, која се дели у три сектора од којих први означава посматрање (примање утисака), други — обраду и прераду стеченог искуства и трећи — изражај или реакцију. Сваки час у школи почиње посматрањем, затим долази логички претрес стеченог материјала и најзад његов изражај.

Сличне идеје о корелацији у укупној настави налазимо и код „А. Феријера. М он заснива план школског рада на педологији. Према Феријеру васпитање је једна вештина да се код деце преко интереса развију духовне и моралне снаге, али сам процес развијања тих снага мора да одговара природним законима по којим се дете уопште развија и по којим се врши прогрес биолошки, психолошки и социолошки. Феријер, као и Лај, захтева да се наставни план израђује с обзиром на дечју психологију и на дечје интересе. Он тражи укупност у сваком раду, али сем тога захтева да при подели годишњег градива на месеце, недеље и дане такође буде заступљен принцип укупне наставе. Према фФеријеру сваки процес у школском раду састоји се такође из три елемента: 1) из посматрања 2) из асоцијације и 3) из вербалног или материјалног изражаја. Због тога Феријер нарочиту важност придаје дечјој мануелној активности и захтева да се у распоред ча„сова уведу часови из столарства, вртарства, плетарства, дрвореза, дубореза итд., јер дете мора више да ради него ли да чита или. да пише. У томе је разлика између гледишта код Лаја и код Феријера. Али корелативна настава не може да се на свим ступњевима подједнако изводи, зато и комплекси треба да буду различити