Учитељ

Идеја корелације код Лаја и Феријера 497

за разно дечје доба. Највећа комплексност мора да буде заступљена код најмлађе деце, јер уколико су деца млађа утолико се у њиховој свести јаче везују животне појаве у једну целину.

У доба од 6—–9 год. у центру дечјих интереса налази се личност самог детета. За наставу у ово доба треба да се узимају комплекси из социјалне и физичке околине у којој дете живи.

Најподеснији комплекси за ово доба (од 6—9 год.) били би следећи: дете и његове потребе, дете и породица, дете и друштво, дете и животиње, дете и биљке, дете и минерали, дете и космос а нарочито сунце, као извор светлости и топлоте.

А. Феријер предлаже да се овај целокупан материјал распореди првим месецима и годишњим временима с тиме, да се комплекси, који захтевају специјално посматрање, врше у подесно време за то.

Доба од 10—12 год. Феријер назива периодом конкретних интереса. У ово доба школски предмети деле се у две групе, од којих се једна односи на човека, а друга на природу. Прву групу сачињавају историја, социологија, географија, етнологија и језик; другу — природне науке, опет географија и математика. Цртање, моделовање, картонажа и ручни рад, као средство за изражавање, морају да прате дечји рад кроз целу школу.

Сваки радни дан и свако годишње доба не треба да има више од 3—4 основна интереса. Настава се изводи на тај начин што се у току, рецимо, од четири месеца обрађују највише четири предмета; у друга четири месеца обрађују се друга четири предметад итд. Код таквог школског рада нема континуитета, али Феријер тврди да се због тих пауза и прекида настава не штети јер се укупна настава врши по принципу корелације и каже да, где год се такав систем примењивао, увек је родио добрим плодом. Према томе он препоручује да се зоологија учи у пролеће и у лето, ботаника — у лето и у јесен, а минералогија преко зиме.

Дечје доба од 13—14 година Феријер зове ступњем апстрактних интереса; у ово доба настава је слична данашњем систему ликолског рада.

После кратког прегледа идеја корелативне наставе код Лаја и Феријера, К. Соколов прелази затим на кратку анализу тих система. Он се умногоме слаже с Лајем, и каже да је сасвим оправдан захтев, да се дечја природа добро проучи и да се настава и васпитање ослоне на резултате тих испитивања. Психологију детета морамо проучавати на биолошкој основи. Отуда је правилно гледиште и захтев да у процесу наставе деца буду што активнија. Велика је заслуга Лаја такође у томе, што он истиче потребу органске везе између појединих школских предмета. Данашња школа заиста већином нема никакве везе са животом, а школски предмети међу собом нису везани. Зато се прво мора успоставити веза између школе и живота, затим у самој школи

Учитељ 32