Учитељ

Ферналдова метода 503

Прича о кућном слузи

Младић од 18 година служио је већ више година у једној великој трговини. Господар је имао поверење у њега и пошаље га једног дана у банку да донесе 10 хиљада динара. На папиру, што му га је дао, било је написано 10 хиљада динара. Слуга је увек јако желеб да оде у далеки свет, а нарочито у Америку где се може, како је он био чуо, на лаган начин заслужити много новаца. Али он није имао средстава да ту жељу испуни. Кад је био добио од свога господара папир, одмах се досети да оних 10 хиљада динара, што су били написани на папиру, поправи на 20 хиљада динара, па да, од онога новца што ће га добити, себи онда задржи 10 хиљада динара. Он тако и учини и добије од банке 20 хиљада динара. Од тога новца даде 10 хиљада динара своме господару, а осталих 10 хиљада динара задржи себи. Затим откаже службу и одвезе се брзо лађом у Америку. Превара је тек касније откривена.

» = =

После тога им кажемо, да су они прочитали седам грехова (преступака), па да сад нађу онај грех који им се чини најмањи и да дотични листић ставе на леву страну. Одмах иза тога, траже највећи грех и стављају цедуљицу на којој је тај грех на десну страну. Сад им кажемо да осталих пет грехова поређају између ових двају и то од лакшега к тежему. Кад је и то свршено, пишу на своје цедуљице — где су већ пре били написали: име и презиме, старост у годинама и месецима, као и занимање оца али тако да најпре само назначе, које причице иду редом, на пример: 1) прича о земичкама, 2) прича о поштарини итд. Почињу увек с најмањим грехом, а свршавају с најтежим.

Из тога долази образлагање. Треба написати: зашто је под 1) најмањи грех, зашто је 2) већи грех од 1), па 3) зашто је већи од 2), итд.

Да бисмо олакшали деци писање, употребљавали смо за сваку причицу скраћенице. Тако смо за случај са земичкама употребљавали само: земичка, за догађај код часовничара: часовничар, па бицикл, 10.000 д., слуга, поштарина, пушка и очух. М то морамо написати на школску таблу да сва деца могу разумети.

Наравно да и овде, као код свих експеримената, морамо добро пазити да деца самостално раде. Ствар је наставникова како ће то удесити. Ми смо обично тако радили да смо деци рекли, да се ни ми одрасли сасвим не слажемо у поређању тих дела; зато нека се ни они не боје да ће можда лоше написати; свако нека учини како држи да је најбоље. —

Најзад смо код одраслих тражили дану процентима изразе

тежину појединог греха. Један ученик трећег разреда учитељске школе је то изразио овако: