Учитељ
508 Илија П. Опачић
Потпуно слагање Делимично слагање Противно суђење
а) у просуђивању интел. вредности:
код 52 случаја = 64,2%, |код 17 случајева = 219, | код 12 случајева = 14,80/, а
6) у просуђивању морал. вредности:
код 37 случајева = 459, | код 36 случајева = 449, | у 9 случајева = 119,
Као што видимо, потпуно слагање код просуђивања интелектуалних дечјих способности је веће (64,2%)) него код просуђивања моралних вредности (45%/). То је разумљиво. У школи. се сва пажња обраћа интелектуалном раду и васпитању, а моралној страни се тек у другом реду посвећује пажња. Јакобсон-Ласк је узео још половину од оних случајева где се судови делимице слажу, па је дошао до коначног резултата да су се судови О интелектуалној вредности деце слагали у 60,5 случајева (од 82) = 74,7% а о моралној вредности у 55 (од 82) случајева. = 679. Из тога се јасно види, да се ова метода може употребити. Оправдано можемо посумњати да је учитељев суд увек истинит. Колико пута је експериментално доказано како су учитељи или прецењивали или потцењивали интелигенцију неког ученика. Рекли смо да је просуђивање моралне вредности много теже, па ће према томе и проценат учитељевог грешења бити знатно већи у том случају. Та околност још више говори у прилог Ферналдове методе.
Јакобсон-Ласк добро каже (на стр. 35): „Овом се методом не може установити, да ли је онај кога смо испитивали у свом досадашњем животу чинио оно што је морално или оно што је зло, а не може се сигурно рећи ни како ће у будућности чинити, него се само може донекле оценити колико је његово разумевање за морална дела.“ — Свакако је вероватније да ће човек с јасним разумевањем моралних дела лакше одолети завађањима сваке врсте него човек који нема схватања за морална дела. „То разумевање је једном сложено из властитог, унутрашњег осећајног нагнућа које се спонтано манифестује, а другипут из схватања што га појединац стече поуком о моралним делима и искуством.“ (стр. 35.) Код моралне младежи и код одраслих те две компоненте су у разним размерама комбиноване; код једних недостаје или је за кржљала осећајна страна, код других интелектуална; негде преовлађује једна, негде друга.
Ферналдовом методом се то да доста сигурно установити.