Учитељ

о Милорад Џудовић

да су једнаке и дугачке по један метар. Већина ђака нису знали шта ћемо правити. Милош и још два три ђака из ТУ р. надали су се, да ће испасти нешто што ће се звати квадратни метар. Сваку дужину поделили смо на десиметре а средње десиметре ових дужина на сантиметре и средње сантиметре на милиметре. За овим смо уковали ове четири дужине чврсто, те смо добили један прави четвртасти оквир.

На питање: Шта је овог било је дигнуто неколико руку, међу којима је био први Милош. Нисам хтео њих да питам. Питао сам једног слабијег ђака који је после малог ћутања одговорио: „То је прозор, господине!“ Истина, ово и може да личи на прозор. Нашта још личи, Стојанег обратио сам се бољем ђаку. „Личи на један велики оквир“, одговорио је развучено и несигурно. Шта мислиш, Милошу, како би се друкчије назвао овај оквир „Тај се оквир зове квадратни метар“, одговорио је сигурним гласом. Тако је. Како се зове овај оквир» упутио сам питање свима ђацима. Већина је била дигла руке и скоро у глас повикала квадратни метар. Потврдио сам и изнео им неколико мањих оквира. А шта је ово — Могу ли се они назвати као овај наш што смо га ми наградили» Неколико руку дигоше се. Остали су били у недоумици. Реци нам ти, Петре! — Ко ће казати зашто то нису квадратни метри» „Зато што су мањи“, повикаше деца. Колику дужину морају имати све стране у једном квадратном метру» — Имају ли стране ових оквира дужину по један метар

Наставили смо даље рад. На граници сваког десиметра укуцали смо по један ексерчић, тако да је било укуцано 36 ексерчића. Затим смо узели клупче белог подебљег канапа и спојили све ексерчиће укуцане на границама десиметара, те смо плетењем добили 10 редова са по 10 малих прозорчића — квадратних десиметара. Ђаци су се смејали и пажљиво пратили рад. Бројали су прозориће и избројали да их има 100.

Када смо били готови упитао сам: Шта смо сад добили» „Прозориће“, одговорише весело деца. „Није прозориће него оквире“, поправља их Милош. — Нисте погрешили, рекао сам, али се они друкчије зову. — „Како, господине, реците нам!“ — Како смо малопре назвали ову целу справуг Рука за руком дизаху се. — „Пре смо ову справу назвали квадратни метар“, чуше се неколико гласова. — Добро. На шта смо поделили стране овог квадратног метра» Па како ћемо назвати ове прозориће — оквире како их ви зовете. Реци нам ти, Илија! — Каквим десиметримаг — Зашторг — Какве су стране у квадратног десиметра»

Пошто су ђаци утврдили појам о квадратном метру и десиметрима, наставили смо везивање сантиметара танким црвеним концем, те смо и ту плетењем средњег квадратног десиметра исплели 100 квадратних сантиметара.

У Деца су се смејала овим ситним прозорићима и помишљали још колико ситнији морају бити милиметри, који би нам одузели

аса ас саа а арс а ел“

| ј |