Учитељ

Домаћа књижевност 543.

његовог самоваспитања“ (50). Личност се ствара, што је сасвим тачно. Личност је исто што и сам карактер. Личност је само развијање. Али личност 'није једино као целина индивидуална, већ само утолико, уколико тежи надличном, уколико је слободнија.

Појам слободе аутор једначи с појмом личност, а личност себе налази у раду на надличним задацима. И сад поставља Хесен питање о односу између личности и културе. Он расправља проблем одрицања културе још од Антистена, који је проповедао да личност може наћи своју изгубљену слободу, целост и самосталност само у одрицању културе. Затим иде преко св. Фрање Асиског који је тврдио да смо ми робови богатства, које влада над нама, уместо да ми владамо њиме. Да бисмо нашли своју целосш и слободу, морамо се по рецепту Асиског одрећи свега богатства. — морамо дакле да постанемо сиромаси. Хесен пита: Зар обнављање идеала сиромаштва и слободе не значи и познато Русовљево проповедање идеала брироде које је прозвучало кроз рафинирани 18 векр“ По његову мишљењу одрицање кулшуре значи борбу за морални идеал слободе и целе личности — „утолико оно означава чак јаче потврђивање културе“ која се распада „услед распадања. личности“. Према томе Хесен изводи да „природа“ како код циника, тако и код Русоа и Толстоја не означава првобитни животињски свет, већ човекову слободу (60).

За овим у вези, Хесен расправља у чему се састоји развиће морала и развиће појединог човека. Констатује најразноврсније ступњеве морала, као и то да се морал у извесној мери развија.. Ступањ слободе и морални ступањ зависе од два момента: од степена вољног напора (центрипетална снага личности) и од обима културних садржаја који личност опкољава (центрифугалне: силе). Што је већи полупречник спољне културе, утолико мора бити већи напор да се савлада. Сад је потребно н. пр. много већи напор учинити да би се постигла морална слобода него што је то било потребно пре две и пб хиљаде година.

Морално се образовање завршава формирањем личности у човеку, или што је исто развићем његове индивидуалности. Пошто човекова слобода и личност нису готова факша, већ задаци који се потпуно никад не реализују, то се морално образовање не може завршити у одређено доба, те се протеже на цео живот. У развијању личности мора се употребити принуда, која налази разлога у детињој несталности.

Пошто је Хесен утврдио шта је личност и како се развија, шта је слобода и може ли бити васпитање без принуде, прелази: на расправљање основних проблема претшколског образовања. Он на овај начин не почиње као досадашња систематска педагогика само са расправљањем васпитања основаца, него залази у претшколско доба, у забавиште и још пре тога. Ту он расправља игру код детета, полазећи од филозофске дефиниције Кантове, па иде