Учитељ

544 Књижевни преглед

преко Шилерова и Џон Дуимева схватања до савршеног тачног схватања познатог немачког психолога Гроса. Овде он оштро подвргава Кантову дефиницију, по којој је игра активност чији се циљ не налази изван граница саме те активности, док рад дефинише као активност чији се циљ налази у будућности. Игра не зна за крај, она је сва у садашњости и може да се продужава непрестано не мислећи на будућност. Џон Дум сматра да је овако схватање о оштром разграничењу између игре и рада погрешно, "те он претпоставља другу дефиницију која се ипак своди на познату Шилерову дефиницију игре. Ту Хесен проналази да и Џон Дуиева дефиниција са Шилеровом трпи исте приговоре као и Кантова: стварна игра скрива у себи већ зачети рад, који постепено израшћује из игре. После ових потребних разматрања Хесен долази до тачне Гросове теорије, која у игри види нужан припремни облик активности за рад. Игра је по Гросу, као што знамо, први ступањ човекове делатности, она има дубок животни смисао: вежбање органа који ће бити потребни у будућности.

После овако тачно разграничених појмова о раду и игри Хесен прелази на разматрање Фребелове теорије о игри и дечјем врту. Он ту лепо запажа све захтеве за педагогику игре која мора тако бити организована, да се у њој предосећа будући задатак — час. Фребел као савременик Шелингов узео је од овога мисао да је култура продужење природе. „Човеково васпитање је, по Фребелу, прелаз из нерашчлањеног јединства на рашчлањено јединство разноликости“ (79). По мишљењу Фребеловом, васпитање се своди на развијање урођених „инстинката“ код детета и то: инстинкта рада, сазнања, уметнички и религијски. Фребелов дечји врт не зна за поделу рада. Хесен испоређује дечји врш са мит«ским стварањем, са митом, јер мит претпоставља нерашчлањено јединство свести. Мит одговара на она питања на која одговара данашња наука. Мит садржи будућу културу. Али Хесен критикује фребелизам што је пренебрего психологију и физиологију. Систем Монтесори напротив пошао је од двеју наука. И овај систем педагогике темељно проучава Хесен, што данашњи систематски уџбетици врло мало и нимало не обраћају пажњу. „Дом детињи“ мора да припреми децу за школу и да их снабде оним навикама и уумењима које су потребне за самосталан школски рад. По њеним речима „циљ је васпитања да развија дечје снаге“. Заузимање њено за развиће чулних органа аутор помало критикује, нарочито «е обара на вежбање укуса и мириса, која захтева лекар г-ђа Монтесори. Нарочито истиче аутор да г-ђа Монтесори греши кад запоставља образовање, уметничко и научничко, јер се ово не подудара са развићем његовог психофизичког организма, са развићем његових чулних органа. У овом смислу Фребел је много дубље схватио задатак детињег образовања. Значајно је наглашава Хесен, да Фребел не говори о развићу чула вида, слуха и пипања, већ о „развићу осећања (или инстинката) рада, знања, лепоте и