Учитељ

670 Данило Вукајловић

да постојим ја који сумњам. Јер, да бих сумњао о ма чему морам постојати ја који сумња; да би ме, вели, варали, морам постојати ја кога варају. Тако Декарт, који је пошао од апсолутне сумње, долази до једне несумњиве истине, која је изражена у његовом познатом ставу: Совпо, етео зит.

Ако би нас после свега неко запитао: да ли је филозофија наука, ми бисмо уместо одговора навели следеће речи В. Јерусалема: „Једном је Шилер, вели Јерусалем, рекао о своме спеву „Уметници“ да није зато мање песма, јер је нешто више од ње. Филозофија није зато мање наука, јер је нешто више од науке“ .=5)

М]

Тежња за свеобухватним погледом целокупне стварности лежи у основи сваког филозофског покушаја, без обзира коме добу или којој филозофској школи они припадали. И проблем кога постављају јонски физичари, творци прве филозофске школе, израз је те тежње за јединством и праосновом свега што постоји. Талес из Милета је први, први барем за кога историја зна, који се питао: шта је основ свих ствари» — Постављањем тога проблема означен је почетак филозофије у данашњем смислу што, по општем уверењу, претставља један од најзначајнијих момената у историји људске мисли.

После – питагорејаца, елеаћана, Хераклита, Емпедокла и атомистичара, снажну појаву имамо у Анаксагори. За разлику од својих претходника, који дају материјалистичко објашњење природе и укупног светског збивања, он истиче нов принцип: грађевинарску интелигенцију, дух одн. Миз. Козмолошки проблем отада постаје нераздвојан од питања о духовном творцу васионе. „Појам о Богу, унапред одређен религиозним претставама, улази сада у област филозофске спекулације и ствара теолошки проблем, којим се бави... део метафизике, филозофија религије“ 26)

Ослањајући се на Хераклитово учење о сталној променљивости свега што постоји, Протагора, славни и озлоглашени софиста, учи да је наше сазнање потпуно субјективно и релативно. Истина је оно што мени У даном моменту изгледа истинитим; међутим, то не мора важити за другога. Али, и једна иста ствар данас може да ми се прикаже као истинита, а сутра као лажна. На основу тога, Протагора долази до свог познатог става: Човек је мера свих ствари. На овај начин Протагора први поставља проблем о могућности и вредности нашег сазнања, ударајући темељ: теорији сазнања, — једној од најважнијих филозофских дисциплина,

Сократ нас је, поред осталога, задужио тиме, што он први уводи појам у филозофију и науку, учећи насупрот софистима

25) В. Јерусалем: Увод у философију, стр. 13. 26) Б, Јерусалем: Увод у философију, стр. 134.