Учитељ
694 Др. Сергије Хесен
15ћо] 1 и дгигој бој. Ако гафто за убе ђоја тогато ргогоуол дес: 1 о ћагтопу! боја. К оуоте торви деса јод оба гЕписк; досткан се ћасот 1 отоукот 1 ејо пат огпатепа. Пуа једпака је (еко па џи 5коН. <=: ;
Оуде зат и гјаупшт стата ђе тпого дегаја 1тлеја Како ођгадијет стеапје ро хаћееунта поџе Хкоје. Ма зИСсап паап ођгадије зе ро тејоф! К!сћагда Коће-а јо5 дгуо, Дуоппја, Соуек ! рптода.
ПЕДАГОШКО-ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД
Совјетска школа крајем пјатиљетке )
од др. Сергија Хесена, професора Универзитета у Прагу Школска политика совјетске власти у епоси пјатиљетке
Да би се схватили замисао и судбина школске политике совјетске власти за време пјатиљетке, нужно је, да се бар укратко задржимо на питању, каква је била совјетска школа у последњој години непа (нова економска политика) 1927—1928. То је било доба, када је совјетска власт, следујући инерцији нове економске политике, прокламовала и у области културе „нову културну политику“. У сфери педагогике то је пре свега значило одрицање од свих ранијих огледа да се школа изгради на чисто комунистичким начелима. Посебице, совјетске власти су се одлучно одрекле тако званог комплексног метода, који је претстављао покушај да собом замени традиционалне „буржоаске наставне предмете“ чисто марксистичким програмом, по коме се све наставно градиво сусређује око „рада“, који је схваћен у смислу „производних односа“ и „класне борбе“. Нови „стабилизовани“ програми установили су и у основној школи поједине наставне предмете (једино осим старих језика и историје), приближили наставно градиво дечјем схватању и потребама живота. Ове потребе одређене су, као и нужан минимум знања, који средња школа мора давати својим ученицима, ради тога, да би они могли имати „општеобразовну припрему“, на чијој се основи само и може добити средње и више професионално 06разовање. Друкчије речено, задатак комунизирања младог покољења морао се склонити испред задатка образовања „специјалиста“. Школа се јавно и одређено враћала на пут „буржоаског“ раз-
#) Уредништво је добило овај чланак ол г. др. Хесена, професора педагогике на Немачком универзитету у Прагу преко г. М. Мајсторовића, учитеља у Београду. који га је и превео с руског. Ур.