Учитељ

Домаћа књижевност 718

и боље разумевање психологије одраслог, али је његов највећи значај баш у томе, што ће опет да служи детету. У васпитном раду успећемо онда, ако знамо за особине детињства и управљамо се према њима. О тој потреби знања о детету, и методама, којим се служи психологија детета у своме делању говори 1 глава књиге. У осталим девет главама писац износи целокупни духовни развитак детета. Било да говори о опажањима, били о претставама или чему другом из области психологије, главне су мисли поткрепљене бројним примерима, који их врло згодно илуструју.

Нарочито је добра страна ове књиге, што у њој није реч само о психолошким проблемима као таквим већ и о њиховој васпитној страни. Из чињенице да дете мисли у конкретним претставама намеће се васпитању и начин на који ће да шири дечји круг знања, ако хоће да дете заиста развије. И тако имамо у свакој глави и психолошког и педагошког. Н. пр., о детету се често говори да је бездушно. Њега се не тичу болест, туга у кући; оно не обзирући се на то тражи игру, хоће задовољства. Мучи без милосрђа животиње. Но све то у суштини само се одрасломе чини тако. Он не разуме малу личност, не може да схвати, у коликој је мери дете биће тренутка. Оно не зна значење болести или смрти, па и кад наслути на тренутак да иза тога стоји нешто велико, не може ни тим појавама баш као ни другима да посвети своју пажњу дуже времена. — Животиње не мучи зато, да би уживало у њиховим мукама, већ напросто не зна да их мучи. Оно следи напросто глас свога инстинкта, који тражи покрет. А како ће дете сазнати, какво је оно што чини» Треба и само да доживи непријатност, бол. Доживљај ће му бити најбољи учитељ. Корнилов уопште истиче овај активни моменат у раду с децом. У свему тражи покрет, доживљај. Нове педагошке тежње исто су му толико добро познате као и све оно, што се односи на познавање душевног живота деце. — Тако иде кроз цело дело упоредо психолошко разлагање и педагошка примена тога.

Баш та чињеница може да има нарочите вредности за школске раднике, јер им поред бољег познавања детета може да пружи и многу сугестију у васпитном делању. Није потребно посебно напоменути, да ће Психологија детета учинити исто толику услугу и родитељима, јер и њима поред љубави и родитељског инстинкта треба и знања о збивањима у души деце, да би их утолико поузданије могли водити циљу. Уопште ће свакоме, кога било из којега узрока занима дете, ова књига бити добар вођ и саветник у раду с њиме.

Књигу је Просветни савет препоручио за школску употребу.

Р. Леринц

Проф. Мате Храсте и проф. Станко Драгосављевић: Гриправа за пријемни испит — за 1 разред средњих школа. Израђено према програму прописаном по Министарству просвете дана 20 јула 1931. Друго исправљено издање 1933. Наклада Повлашћене књижаре 5. Јапкег — зак. Цена 5 динара.