Учитељ

Задаци школског надзора 749

моћу изложених принципа развија и учвршћује ову душевну моћ, која је резултат других душевних моћи и без које се не може ни замислити какав интелектуални рад.

Буде ли се са успехом радило у овом правцу наћи ћемо у памћењу онај моћни регулатор, који је неопходно потребан за све акције у животу, а онда ће и настава имати онај практични карактер, који се наглашава у савременој педагогији.

Задаци школког надзора

од Бранка П. Сучевића, слуш. Више педагошке школе у Загребу

Већ се све више увиђа факат да је наше школство ушло у фазу развитка, где се не може да задовољи досадањим надзором и где он, силом прилика, изневерава потпуно. С једне стране колосални напредак педагошке теорије и праксе у иностранству поставља на терет проблем педагогике код нас и тај се проблем мора да решава. То стање, јасно, има одјека и код нас, и то већ одавно. О томе се доста писало и нешто се радило, али је сав рад несистематски, аматерски рекао би човек. Само наше школство је напредовало и бројно и стручно. Читаво то ново стање тражи и нови надзор, тражи нешто сасвим друго, нешто више и боље, нешто што ће одговарати приликама, што неће кочити правилан напредак, него га подупирати.

То нас стање данас сили да проблем надзора мало боље осветлимо, да га детерминишемо, да будемо начисто с оним што хоћемо и што треба да радимо.

Ако се један проблем хоће реално и добро да реши, морају се закључци да стварају из објективно утврђених чињеница, које постоје, које су опште, које су уочљиве јер нам их живот намеће. Према њима ваља формулисати и циљ и начин рада при решавању проблема.

Тако је и овде. Покушајмо најпре да утврдимо чињенице тј. утврдимо, у грубим потезима, у главним линијама стање код нас, уколико се то тиче проблема хога хоћемо да решимо.

1) Педагошка наука код нас, и у читавом свету, у превирању је. Она пружа врло шарену слику циљева, метода... До недавна, до пред рат скоро би рекли, суверено влада једна једина педагошка теорија и пракса — Хербарт. По тој израђеној и опште познатој схеми се радило и морало радити. Питање надзора је била ствар врло проста. Надзорник је имао да буде одлично упознат с тим признатим радом и да обилази учитеље и надзире у колико њихов рад одговара прописаној шаблони и у колико отступа од ње. Једини могући облик контроле рада био је одиста надзор. Криво се чини старим надзорницима, кад им се пребацује