Учитељ

748 Угљеша Спремо

це!“ „Не држите детету говоре, које не разуме. Треба да дете научи од самих ствари а не од речи, ја не волим објашњења ни говоре. Емило није ништа научио силом. Рекли су му: тражи! - и он је нашао“. Са овим се слаже и Спенсер.

Слично је радио и Песталоци који је узимао методу за појачани интензитет памћења и концентрацију на тај начин да је пуштао децу да у исто време врше више занимања; тако је давао деци једноставне ручне радове да раде, као: да преду и да цртају фигуре, док су у исто време учили или узајамно један другог слушали. Квинтилијан, Џон Лок и Базедов правили су слова од теста и слонове кости да би деца имала јаче утиске и боље памтила и разликовала слова. Сав изабрани материјал као и све остале допуне и објашњења наставник мора прилагодити одговарајућем ступњу дечје интелигенције јер они схватају само оно што је! јаз сно и разумљиво. Предавања треба да су по могућности кратка јер је и дечја пажња кратка.

Обрађено градиво треба да се понавља, да се што боље запамти, Наставник не сме да се изгуби у појединостима, јер тиме уништава интерес код деце, а предавања да буду у што тешњој вези са реалним животом, јер то децу више занима. У предметима апстрактне природе употребити еротематички начин саопштавања. Предавања да буду пластична и пријатна а поједине живе моменте нарочито из историје треба разумљивим говором и благим тоном преносити на ученике ради инпресионисања. Ученици ће се тада одушевљавати оним чим се и учитељ одушевљава и обратно. Нарочито је важно да учитељ својим излагањима не излази у почетку из оквира дечјег искуства, које треба да узме као почетну базу за предавање а касније да новим градивом богати дечје искуство; значи ићи од. познатог непознатом, од простог сложеном, од конкретног према апстрактном. У настави потребно је такође пазити и на индивидуалне разлике код ученика, које су различите, па ће у том случају перцепција и репродукција бити разна код појединих ученика.

Не буде ли се наставник држао споменутих принципа у настави и буде ли мучио децу са непрактичним методама онда ће и успех у настави имати негативне резултате а ти су: губљење интереса код деце, пажње нема или је усиљена, а ако се иста одржава силом ауторитета или казне не вреди: воља се слаби, јер само она знања која занимају, делују на вољу која је виши ступањ интереса. Јавља се расејаност као резултат слабе пажње и измучености. Дете добива претставе без икакве везе и моћ асоцијације је искључена. Репродукција је још слабија услед невезаности претстава и слабих опажаја. Памћење издаје, јер знање није систематски сређено. Маса претстава иде одмах под праг свести, које су истог момента осуђене на привремени или трајни заборав.

Пошто су претставе темељ психичком животу код човека, а резервоар је њихово памћење, потребно је дакле, да васпитач по-