Учитељ

Психоанализа деце и њихово васпитање 727

сексуалитета“. Од пете године настаје процес латентификације сексуалног нагона, и тај период траје до 12 одн. 183 године, када се у појачаном степену обнавља онај исти процес из првог периода, који се сада завршује тиме што конституција сексуалног нагона добија свој завршни облик. За разумевање Фројдовог учења о сексуалном нагону најважније је ово: сексуални нагон има своју одређену конституцију, што значи да је сложен; по тој «својој констанцији он је састављен из више делимичних (парциелних) нагона који код зрела човека стоје у служби гениталне функције; стоје под њеним приматом, и везане су за нарочите области на човековом телу, које су њихови извори, те се због тога зову ерогене зоне. Под ерогеним зонама ваља разумети одређена места на телу која су нарочито пријемчива за сексуалне надражаје. По Фројду су сва места на телу пријемчива за ту врсту утисака, али их има која се у томе погледу нарочито истичу, а то су уста, анус и гениталије, због чега их он одликује тим именом.

За судбину човека најважнији је онај први период. Према природи оне ерогене зоне која у њему игра главну улогу Фројд дели овај период на три стадијума: 1) стадијум оралне еротике;. у њему главну улогу играју уста, 2) стадијум аналне еротике, у коме анусу припада примат и 3) стадијум фалуса (фалусни стадијум). Овај трећи стадијум Фројд означује по називу мушких гениталија, јеру њему нема разлике између женске и мушке деце. Код женске деце игра главну улогу клиторис који је анатомски аналогон пениса у мушких гениталија; вагинална осетљивост код женске деце тога доба не постоји. Вагина бива откривена тек за време пубертирања на тај начин, што јој клиторис тако рећи уступа своју осетљивост. С обзиром на тај факат мора се признати да је код женске деце процес пубертирања компликованији, те дакле скопчан са више тешкоћа и опасности по њих“).

Овај трећи стадијум јесте најважнији. На њему дете успоставља еротичке везе према својим родитељима и по природи својих еротичких прохтева оно је прави краљ Едип из познатог грчког мита; мушко дете воли мајку, жели да је она искључиви предмет његове љубави, због чега заузима према оцу један амбиваленшан став, што значи уједно га и мрзи и воли. То исто бива и са женским дететом, само што је његов став према родитељима супротног смисла: воли оца, а према мајци заузима амбивалентан став. Ту се дакле образује у детињој души злогласни ЕдиПов комплекс. Стога Фројд овај стадијум назива и едипалним, а орални и анални стадијум назива дресдипалним. Али то није све. Тако се формира прост Едипов комплекс. Међутим свако дете је према анатомској структури својих гениталија један психо-сексу-

28) 5. Егеца, Џбег имапше бепнајогоатзаноп, Ва. У., стр. 232 и даље.