Учитељ

726 Др. Никола М. Поповић

„Поред одбацивања (читај Фројдовог учења о дечјем сексуалитету) са гнушањем, налазимо одушевљено одобравање, и данас се једва може посумњати у то, да је дете на првоме ступњу развића, не као што је мислио Десоар једно бесполно биће, већ да се код њега јављају још у рано доба полна раздражења, премда она, мисли Тумлирц, немају онај значај који им приписују психоаналитичари“. Сам Фројд пак тврди да се васпитач услед свога непознавања дечјих сексуалних нагона двоструко греши: 1) јер ће прецењујући негативни значај. њихов грубо иступити против њих, услед чега деца обољевају живчано; у томе је досадање васпитање врло много грешило и деци велике штете нанело, и 2) јер у парциелим нагонима дечјег сексуалитета леже по Фројду главни извори свих наших врлина, те би „васпитање требало брижљиво да се чува од тога, да не затрпа ове драгоцене изворе снага, већ да се ограничи на то да помаже унапређење оних процеса који спроводе ове енергије на добре путеве,“-6) = ж =

С. Фројд учи да се инфантилни сексуалитет показује загонетним са више гледишта: 1) са гледишта свога јављања и свога развића у времену, 2) са гледишта свога објекта, 3) са гледишта свога циља, 4) у погледу своје конституције и 5) с обзиром на свој извор.

Није могуће на овоме месту изложити свестрано учење о инфантилноме сексуалитету; то ћемо учинити на другоме месту"), а овде ћемо се ограничити само на прву од горе набројаних тачака, наиме на проблем јављања инфантилног сексуалитета и његовог развића у времену. На прво питање Фројд одговара: „Изгледа сигурно да новорођенче доноси са собом на свет клице сексуалних расположења, које се извесно време даље развијају“.7) У томе даљем развићу сексуалитета психоанализа разликује три периода. Први период обухвата доба од дана рођења па до пете године; време око пете године јесте по Фројду доба „цветања инфантилног

26) 5. Егеџа, Паз Тпјегеззе ап дег Рзусћоапа!узе, Ва. 1У., стр. 343: „Насилно сузбијање јаких нагона, које потиче споља не чини код деце никада да они ишчезну или да деца њима завладају, већ постиже једну потиснутост њихову која сачињава склоност ка доцнијем неуротичком обољењу“. У вези с тим: Меце Ро!ве, стр. 207-8: „Васпитање мора да обуздава, да забрањује, да угушује и оно је то у свима временима у великом обиму чинило. Али ми смо дознали на основу анализе да заправо ово угушивање нагона повлачи за собом опасност неуротичког обољења... Васпитање према томе мора да тражи свој пут између Сциле дозвољавања и Харибде ускраћивања“. А на следећој 208 страни вели: „Најповршније размишљање учи да је досадање васпитање свој задатак испуњавало врло рђаво и да је деци нанело велику штету“.

27) У нашој монографији о „Психоанализи“, у којој ће бити изложена поред Фројдових учења још и учења Адлера и Јунга, а тако исто и главни правци у савременој психологији.

28) 5. Бтеца, Пгеј Абћапа ипреп 21 Зехца ћеопе, Ва. У, стр. 51