Учитељ

Култура и школа 23

Поред неорганске и органске природе, култура чини трећу област посебне законитости. Обично се узима да постоје две врсте културе: материјална и духовна култура. У почетку је постојала искључиво материјална култура и она је претходила духовној култури и тек пошто се је човек попео на известан ступањ напретка, обе су се врсте културе ујединиле и иду заједно. Према томе културу не треба једнострано схватити само као техничко-материјалну, или само као духовну: моралну, научну, естетичку.

Материјална култура има за циљ обраду сирових материја и природе. Она је сва техника, а према каквоћи ове разликујемо две врсте технике: нижу (технику цивилизације), која нам пружа материјална средства за живот и вишу (технику културе), која служи улепшавању живота. Нижа техника има за циљ само корисно, виша техника само лепо.

Нижа техника је пространија и обухвата: станове, продавнице, складишта, железнице, радионице, фабрике, пристаништа, намештај, посуђе, алате, машине, кола, лађе, одело итд. Зиша техника је квантитативно мања, а пружа чисто уметниска дела, представљена архитектуром, скулптуром, сликарством и има за циљ појачање наших душевних расположења и уздизање истих на виши ступањ. Последица овог упадљивог односа између обе врсте технике јесте, да нижа техника врло често у нашој свести потискује вишу технику.

Прецењивање ниже технике води порекло из давних времена и оптимистичко гледиште на њу постојало је јошу античко доба. Аристотело и песник Антипарос су веровали да ће људи затосподарењем природом и техничким проналасцима бити ослобођени ропског тешког рада. Аристотелова ЈЕ изрека: „Робова неће бити тек онда, када се буду разбоји сами покретали.“ Много доцније, почетком 17 века (1624 год.) појавио се је Баконов спис: „Нови Атлантис.“ У њему Бакон описује како, тобож, на неком удаљеном острву живи срећан народ, чији је живот до ситница уређен на основу технике, која је резултат експерименталне науке. Тај народ има једну академију са задатком да проучава узроке и појаве, да би проширио господарење над природом. У том спису, управо утопији, говори се о разноврсним лабораторијама у циљу проучавања природних наука што је тек у наше време остварено; говори се о биолошким институтима, метеоролошким станицама, угледним пољопривредним добрима, чак и о друштвима за унапређење ваздухопловства. Пошто су веома усавршили систематско проучавање природних сила и искоришћавање истих, у могућности су да живе врло срећно, не трпеникакве невоље и код њих не постоје никакве моралне мане, не греше. Бакон је дакле живео у уверењу да се рационали-