Учитељ

22 Крста Јонић

тура је и култус, религијско поштовање предака. Значење је прешло и на образовање човека, најважнијег бића природе.

Појам културе је у својој садржини променљив и зависи од гледишта на свет и живот. Лексис вели: „Култура је уздизање човека изнад природног стања и владање природом.“ Рацел: „Култура је збир свих духовних тековина извесног времена“. Мелис пак означује културу као суму добара и вредности, а под тим не разуме само обраду природе, већ и чисто духовне и апстрактне вредности.

Размишљање о култури као проблему прво се јавља у митолошком облику код старих Грка и то у миту о Прометеју. У Хезиодовој „Теогонији“ главну садржину чини борба Олимпијских богова са старијом генерацијом богова, титанима. Зевс и олимпијски богови оборили су дивље, необуздане старије богове и завели у свету ред и законитост. Њихова победа уједно значи коначно уништење „хаоса“, из кога воде порекло богови и људи, а увођење „космоса“, уређеног и лепог света. Докле је старије колено богова оличавало грубе природне силе и дивље нагоне, дотле се Зевс и богови с Олимпа указују као богови културног света, код којих је сва мудрост и уметност.

Прометејева личност стоји између та два света. Он је један од титана, који је мудрим предвиђањем стао на страну олимпијских богова, али незадовољан новим поретком ствари у свету, оставши празних руку при подели света између великих богова, хтео је да се освети Завсу на тај начин, што је донео људима, који су дотле живели скоро као животиње, ватру, дар неба, која је дотле чувана само за богове. Доносилац ватре, у Есхиловој трагедији о Прометеју, јесте „пријатељ човечанства,“ људски спаситељ.

И тог титана, који је људе уздигао из њиховог животињског стања, Зевс је због његовог недопуштеног поступка био приковао за стену. Прометејева готовост да помогне људима, његово саосећање према „смртнима", као и безгранични пркос вољи највећег бога и јогунство, дају Есхиловој песми о Прометеју велики душевно-драматични значај. „Гледајте како страдам од богова, ја, који сам и сам Бог!“ вели страдајући титан, прикован за стену. Допуштењем Хефаистоса, бога ковачке вештине, Прометеј је дао људима и „пантехничку способност“, све врсте уметности. Тако је донео људима светлост културе, како се данас рекло, и дао им снагу да буду што мање зависни од природних сила, да могу живети без помоћи богова и самостално уређивати свој живот.“)

#ж) Космос значи украс. То су име грчки мислиоци дали нашем свету ради лепоте и реда, који у њему владају.

#) Ру. беотд Витскћатаг. безећаећје дез Кош- пала Видитов-Ртођјетав, страна 3 и 27.