Учитељ

Култура и школа 21

херојски пригрле учење кроз мучење. Невоља је најбоља васпитачица и старих и младих. Само под њеним окриљем могу се одгајити храбри заточници стваралачког рада за бољу будућност човечанства.

Јагодина, Д-р Драг. Ђ. Петровић

Култура и школа"

Човек се не задовољава пасивним посматрањем појава у свету, већ хоће да изиђе изван граница, у које га је ставила природа. Он се разликује од осталих живих бића и по томе, што никако не остаје код циља, који теже да постигну његове жеље, већ иде даље и та унутрашња тежња даљем и вишем сигурно му је јемство за његово опредељење све већем савршенству.

Као потврда тога нека послужи овај пример. Потребу за мењањем места човек је увек имао, али се не може рећи да је постигнути напредак од обичних кола до локомотиве и аероплана, од чамца до прекоокеанског пароброда наступио променом спољних животних потреба или чим другим. Знаменити проналасци у области технике су исто тако као и тековине наука, које су те проналаске омогућиле, стваралачка дела људског духа, који је за то, пре свега, нашао побуда у самом себи.

Тим својим опредељењем човек је одређен за носиоца напретка у свету и омогућено му је усавршавање његовог живота. Својим радом он је у току генерација све више стављао природу себи у службу, савлађујући простор и време, служећи се примитивним средствима, која је у току векова све више усавршавао

ЈЕ

Рад на усавршавању једног предмета, а и сам предмет, означавају се латинском речју култура, (од глагола сојете) која се је почела употребљавати од времена римских царева и значи: обрадити, неговати, гајити, усавршавати, облагорођавати. Под том речи се разуме нешто противно примитивном, грубом, варварском. У том смислу постоје речи: културно земљиште (које се обрађује), културне биљке (пшеница, конопља, лан итд.), култура дувана и друго, дакле примена људског рада у циљу обраде природних предмета. Кул-

#) Предавање, одржано на учитељском збору у Панчеву 17 маја 1933 године.