Учитељ

26 Крста Јонић

лични одност човека према Богу, у коме су сједињене највише вредности.

Када пак неко одбацује питање религије, онда је то само знак, да он у свом духовном развитку још није доспео до тачке, где се питање религије само собом намеће. Ко, дакле, с научног гледишта хоће да докаже излишност религије, тај се са својим доказима још креће изван области, У коју се мора доспети, да би се у опште могло и морало одмах ставити и питање религије. Баконове су речи: „Ко је само површно познао науку, вели да не постоји Бог, ко је дубље ушао у исту, вели да има Бога.“

Духовна култура је била понос старих Грка. Код песвика Ксенофона наилазимо на идеал духовне културе, јер он каже: „Више нећу опевати борбе титана и гиганата, не свађе и убиства, нити бруталне победе где се испољава сурова телесна снага... Пред људском и коњском снагом има првенство наш ум.“ За Сократа је циљ живота јасно сазнање истине, размишљање о себи и стварима, о ономе што (е"добро и свето. Брига о души је циљ његовог учења. Сократов ученик Платон говори, да је циљ живота бити савршен и познавање идеје доброте. Римљанин Хорације вели: „Нико није толико груб, да не би могао примити питомије обичаје, само треба да окрене уши култури.“ Сенеки је највиши циљ људског живота морална култура и вели: „Више вреди светска мудрост него оштроумност и проницљивост. Апостол Павле пак проповеда идеју љубави, културу срца: „И ако знам све тајне и сва знања, а немам љубави, нисам ништа.“

Културна философија. Од Жан Жак Русоа почиње свесно и критичко размишљање о свему што се зове култура. Да би га разумели, треба имати на уму ондашње бркање појмова о култури, цивилизацији и просвећености. У том погледу и данас није боље. Многима је појам културе и цивилизације једно исто.“ У свом епохалном спису: „Да ли обнова наука и уметности доприноси поправци обичаја и морала2“ Русо даје негативан одговор и тврди, да напрецима наука и уметности човечанство не постаје боље, и позива људе да се врате природном животу. Он вели, да је наука што и опасно оружје у рукама детета, а уметности, пошто живе од луксуза, за већину људи су зло. „А шта би остало од историје, ако се у њој не би говорило о тиранима, ратовима, заверамар“ пита се Русо. По њему у човеку није првобитно разум, рефлексије, наука, која све раздваја и шематизује, већ је то осећање, срце, које одлучује у нашем жи-

#) Цивилизација је збир уредаба, које олакшавају живот. Она је нешто спољашње: уљудност, правни друштвени поредак и како вели Кант, спада у област легалитета.