Учитељ

Култура и школа 20

воту. Русо је протигник ондашњег материјализма, који је порицао божанство и загробни живот, и његово учење треба схватити као реакцију на једну изопачену културу, којој је недостајао морални и религиозни основ и као борбу противу рада, који потиче искључиво из хладног разума. У свом педагошком спису „Емилу“ каже: „Све је добро што изиђе из руку Творчевих, а све се изопачи у људским рукама.“ Философ Кант исто тако није задовољан уобичајеним схватањем културе када каже: „Ми смо у великој мери култивисани науком и уметношћу; у разноврсној друштвеној углађености и пристојности смо цивилизовани до досаде; што се пак тиче моралности, још нам недостаје врло много.“

Ми данас стојимо у Русовљевим данима, пред истом генералном ревизијом културе, само је та ревизија много 03биљнија. Од многих савремених философа, који сумњају у вредност данашње културе, да поменем јенског философа Ојкена. Он вели, да се вредност модерне културе може оспорити са три стране: са стране религије, морала и среће. Са стране религије: ослабила је душевна заједница између Бога и човека и овај се је осетио усамљен као у пустињи. У животу му недостаје циљ и штит противу сумње и беде. Са стране морала: култура руши некадању простоту и јаку принуду обичаја, развија саможивост, трку за уживањима и тиме ствара похотљивост, мекуштво, претварање и лицемерство. Пре свега култура не доноси срећу, пошто тражи велики напор и рад, а не награђује човека непомућеном радошћу. Она отуђује човека од природе, те он данас чезне за идиличним животом. Уза све, њега прати несигурност и не зна шта ће му донети сутрашњи дан и стрепи за своју будућност. Историк Трајчке се је такође неповољно изразио о култури овим речима: „Поједини човек не постаје културом моралнији. Бештија се јавља у културном човеку, исто тако као и у варварину. '

Мора се признати да у поменутим неповољним оценама о култури има доста истине. Неоспорно је да се природне науке и техника, којима се наше време поноси, могу исто тако злоупотребити као што се могу ставити и у службу племенитих циљева.“ Брзи успеси теориских и у техници примењених природних наука на жалост се данас у многоме злоупотребљавају. Они су створили такву духовну атмосферу, у којој су материјални интереси дошли на прво место. Људи губе мерило о својој правој вредности и прецењују све што се машином и новцем ствара. Техника је

#) Ма како мало да је идеална данашња култура, ипак не смемо је сву срушити, већ поправљати недостатке. Бежање од културе је чиста романтика.