Учитељ

70 Књижевни преглед

Стил лак, течан.

Кроз целу књижицу, кроз сваки редић, веје снажан југословенски национализам, те се нарочито с тога може препоручити свима онима, којима добро нашег народа лежи на срцу.

Драг. Д. Вукићевић

Филип П. Тошовић: Хришћанска наука православне вере за 1, Ц, Ш и ТУ разред основне школе, свака посебно. Цена за [и ПЦ разред по 3— дин., за Ш и ТУ по 6.— дин. Издање Томе Јовановића и Вујића, Београд — Зелени Венац.

Г. Тошовић је недавно издао приручник за телесна вежбања по сокол. систему, под називом „Весела Гимнастика“ Ги П део, у коме је према стручној оцени, композицијом рада у пуној мери одговорио биолошким и психолошким потребама дечјег доба и тиме попунио осетну празнину у нашој литератури. Сад је израдио и горње уџбенике, о којим нарочито желимо да говоримо.

За писање веронаучних уџбеника нису довољна обична знања. Писцу је неопходно потребно дубоко познавање и осећање предмета, јер нетачно изражавање одводи неправилном учењу и погрешкама које се косе са учењем и духом Православне цркве. Док је код свих досадањих писаца преовладало старозаветно еудомонистичко схватање вере и верског морала, дотле је г. Тошовић, захваљујући интензивном проучавању градива, спровео хришћанско схватање, које има пред очима на првом месту не земаљска добра, него духовно религијско и морално усавршавање човека и вечну заједницу човекова живота с Богом.

Благодарећи таквом удубљивању у предмет, г. Тошовић пружио је наставницима основних школа солидан веронаучни уџбеник у коме нема ни погрешака против учења вере, нити стварних недостатака. Сва изражавања о верским истинама и чињеницама тачна су и сагласна са учењем и духом Православне цркве.

У погледу педагошко-методском уџбеници претстављају равну вредност. Они су написани према настав. плану и програму, са згодно удешеним распоредом градива, које се лако може обрадити у току школске године. Како у погледу распореда тако и у начину излагања, ови се уџбеници знатно разликују од осталих. Док су скоро сви досадањи уџбеници веронауке за основ. школе толико слични, да се обрада једне методске јединице слаже скоро и у броју речи са обрадом исте методске јединице код другог писца, код г. Тошовића са задовољством можемо констатовати нема таквог угледања на начин обраде код његових претходника. Свака методска јединица обрађена је брижљиво, краће или опширније према потреби предмета о коме говори, лепим и