Учитељ

8 Д-р Никола М. Поповић

шевнога живота да обе психичке силе које су се сукобиле потону у област несвеснога душевнога живота. Силе које изазивају душевне сукобе јесу по правилу нагонски прохтеви, и то прохтеви сексуалног нагона. Тако ствар стоји бар са оним случајевима у којима су из душевних сукоба поникла душевна или живчана обољења. Отуда психоанализа поставља начело које гласи: сва живчана и сва душевна обољења јесу у ствари обољења сексуалне конституције душевнога организма. Пошто узрок болести лежи у сукобу душевних сила, то ће и природа болести зависити од природе сила које су сукобљавају и од начина на који се тај њихов сукоб буде окончао. Постоје углавном две врсте психогених болести: преносне неурозе и психозе. У преносне неурозе спадају хистерија и олсесија, а у психозе параноја и шизофренија. Све ове болести постају услед сукоба у које западају психичке силе из области ја са психичким силама из области оно. Ако се при томе покажу јачим силе система ја, онда нагонске силе система оно бивају потискиване, и дотична особа може оболети од неке тешке неурозе, као што је био случај са девојком о којој је мало пре било речи. Ако се пак покажу нагонске силе из система оно јачим онда ће силе из система ја бити потиснуте и тада дотична особа може да оболи од психозе. Узмите пример: да једну младу и заљубљену особу напусти љубљена вереница одн. вереник. Таква особа може оболети од психозе. У томе случају она ће се у болести понашати као да није напуштена: спремаће се за венчање, примаће честитања, живеће: у сталноме очекивању љубљене особе итд. Ви видите: у оваквим случајевима нагонска сила победила је силе система ја, те ја дотичне особе постаје неспособно да правилно схвата реалне односе у свету. Према томе свако душевно обољење постаје услед неке несрећне љубави. Разуме се има много несрећних љубави које не доведу до обољења. Али ако неко душевно оболи, он је морао доживети неку несрећу у љубави. Зато ја нисам рекао да напуштена заљубљена особа мора да оболи, већ сам казао може да оболи, а то су две ствари. Ви знате да један узрок може да развије дејство само под повољним условима. Тако н. пр. интерна медицина учи да сви људи носе у себи Кохов туберкулозни бацил, али искуство показује да ипак нису сви људи туберкулозни. Заштор Зато што је код многих особа Кохов бацил наишао на недовољне услове за себе, услед чега није у стању да развије своје разорно дејство. Тако исто стоји ствар и са душевним обољењима. Сви смо ми, Госпође и Господо, доживели бар по неколико несрећних љубави, па смо ипак хвала Богу сви здрави. Зашто» Зато што су недостајали остали услови, који би тек омогућили психичкоме сукобу да развије своје патогено дејство.