Учитељ

Филозофско-педагошки значај психоанализе 7

врло чести; исто тако се често сукобљавају силе из области ја са силама из области над-ја. Овај појам сукоба јесте један од најважнијих принципа психоаналитичке науке: у њему лежи узрок свих душевних појава. Од исхода једнога таквога душевнога сукоба зависи судбина дотичне особе; од тога исхода зависи хоће ли дотично лице остати здраво или ће душевно оболети. А какав ће исход једнога таквог сукоба бити то не зависи толико од природе сила које се сукобљавају, већ од њиховог квантитативног односа. Јер у ствари сукоби између разних психичких снага, рецимо између нагонских прохтева једне особе и њених моралних назора, јесу свакодневна појава у душевном животу човека, па ипак из тих сукоба не произилази ништа нарочито. Али у извесним случајевима, у којима се сукобе две изванредно јаке силе може настати под извесним условима тешко душевно обољење дотичне особе, као што нам показује овај случај који сам Фројд често наводи у својим делима: Биле две сестре, па се старија уда за једнога врло симпатичнога младога господина. Живели су заједно и млађа, неудата сестра заљуби се у свога зета, али несвесно, то јест незнајући ни сама да је у њеној души проклијала она врло нежна, али врло опасна биљка што се зове љубав. Пошто је старија сестра била пред порођајем, то млађа сестра отпутује са мајком у бању. Ускоро затим и неочекивано добију обе даме депешу, у којој се позивају да се одмах врате кући и из које се могло наслућивати да се десила нека несрећа. И заиста, када су ушле у стан затекле су удату сестру на мртвачком одру. Видевши своју сестру мртву у души младе девојке јави се помисао: сада је слободан и може ме узети. Али у истоме тренутку јави се у њој и морални револт против такве одвратне помисли, те услед таквог душевног сукоба под таквим приликама ова млада девојка беше -оболела душевно. Оболење је дакле у овоме случају настало услед тога што су обе психичке силе које су се сукобиле биле изванредно јаке. То своје учење по коме душевне појаве за"висе од квантитативнога односа психичких сила које се сукобљавају психоаналииза назива гледиштем економије. Када дакле посматрамо игру психичких сила са ове економске тачке "гледишта, онда нам ток душевног живота изгледа овакав. Од двеју сила које се сукобљавају слабија сила бива обично по"тиснута из свести, а јача остаје у свести. Али бива и то да обе силе потону у област несвеснога душевнога живота. Овакво стање ствари могли бисмо описати језиком биологије у овим "речима: силе душевнога живота воде међу собом борбу за опстанак у свести по начелу јачега: слабији гине, јачи побеЂује. Али каогод што се дешава да у узајамној борби погину „обе животиње које се боре, тако се дешава и у области ду-