Учитељ

6 Д-р Никола М. Поповић

чено основни закон утилитаристичке етике: постићи оно што је корисно и избећи оно што је штетно; на послетку смо видели да у трећој области важи категорички императив, што значи да у тој области важи неограничено закон идеалистичке етике. Према томе ако посматрамо човекову психу са етичке тачке гледишта она се показује као врло компликована. Када то увидимо можемо разумети откуда долазе разлике појединих етичких система који су у току историје филозофије изображени. Евдемониистичка етика видела је тачно једну страну човекове психе, али је превидела оне друге две. То су исто учинили и претставници она друга два правца етичке науке, наиме претставници утилитаристичке етике и претставници идеалистичке етике. Доведимо у везу ову психоаналитичку етику у везу са педагошким проблемом васпитнога циља, па ћемо лако увидети од каквог је великог значаја за педагошку науку ова психоаналитичка топика; 3) Трећа ствар на коју хоћу да Вам скренем пажњу у вези са топиком психоанализе јесте ова: Развиће ова три душевна органа или ове три душевне области стоји у хронолошкој и узрочној вези са оним првим развићем о коме смо у почетку говорили, наиме са развићем човекове еротичке структуре. Тада смо рекли структура нашега сексуалитета јесте костур нашега душевнога организма. Аналого томе можемо рећи: наше ја чини мишићни систем наше психе, а наше над-ја јесте живчани систем њен. Према томе каогод што ће се пореметити развиће мишића и живаца, ако се поремети развиће костура, тако исто мора се пореметити развиће душевних органа ја и над-ја, ако се омете и поремети развиће сексуалне конституције код васпитаника. Из тога већ видите, Госпође и Господо моја, да је сексуални живот васпитаника једна од најважниијих ствари на коју пажња васпитача мора да буде управљена. Кобна заблуда досадање педагогије јесте у томе, што ту ствар није увидела, услед чега ју је у своме практичноме раду потпуно превидела на велику несрећу васпитаника. Какве се пак дужности намећу васпитачу с обзиром на то сазнање, о томе ћемо говорити мало после. А сада Вас морам упознати са оним трећим учењем психоанализе, са њеном динамиком.

Под психоаналистичком динамиком треба разумети теорију, по којој се све појаве душевнога живота могу разумети само као израз узрочних односа међу психичким силама. Ти узајамни односи психичких сила јесу или удруживање или сукобљавање. Однос удруживања је најчешћи између сила једне те исте душевне области, а сукоби се обично дешавају између психичких сила из разних душевних области. Тако н. пр. у области коју Фројд назива Ез-ом нема сукоба, али зато између сила из те области и сила из области ја сукоби су