Учитељ

Шнерсонова испитивања 90

статисти

вање у групи, када се по свакој методи испитује много деце, сравњујући при том добивене резултате фантазије различите деце под једнаким условима.

Код свих ових метода начин прибављања материјала фантазије претставља само први моменат. Други пак момент: начин Интерпретирања и искоришћавања тога материјала јавља се као главни и битни.

П Методика испитивања

Да би се слободна дечја фантазија могла што потпуније да изазове, и тиме створила могућност да се загледа у скривене дубине њихове душе, изложићемо услове о којима се при испитивању мора строго водити рачуна.

1 Природност. Испитивање се врши под природним условима. Околности које спутавају детињу слободу неповољно утичу и на слободу стварања. Дете се мора испитивати под природним околностима; мора се осећати слободним, ничим невезаним, јер је излагање фантазије излив интимних преживљавања, што је немогуће ако дететом овлада осећање спутаности. Кад се не води рачуна о овом услову, дете ће зачас да „припадне“ опасној категорији, јер вам оно неће открити своју душу, своја сањарења. Приступајући испитивању фантазије, испитивач треба пре свега да освоји дечје поверење и да изазове код њих расположење у коме ће се свако дете осећати слободним.

Потребно је избећи све стране утицаје који мењају правац и карактер стварања. Питања која се дају детету морају бити објективна. Све што може да сугерира одређен правац фантазије, мора се обазриво избегавати (начин постављања питања, интонација, израз лица и т. сл.. Ток фантазије мора бити природан, независтан од спољашњих фактора. Емоција се јавља као покретачка снага фантазије. Нема ли тог покретача, фантазија отказује рад и дете онда описује или расуђује. Ако се учитељ или васпитач користе расположењем својих ученика, који осећају у њему сродног, блиског човека, онда он може у разреду да створи повољну атмосферу за испитивање, у којој дете слободно и природно излаже своју фантазију. На тај начин може педагог без муке испитивати дечју фантазију. Он не сме ни речима, ни изразом лица да показује своје одобравање или неодобравање, да не би тиме ометао природни ток фантазије. То не значи, да испитивач не треба да показује никаквог учешћа при слутиању. Наше слушање уметника помаже његов рад, јер тиме "заједно с њим преживљавамо његово дело, па је тако иу овом случају. Дечја се пажња у причању лако покреће, па дете може због тога да изгуби нит свога причања. С мањом децом ово је чешћи случај. Овде испитивач треба да при-

Учитељ 7