Учитељ

Шнерсонова испитивања 101

них преживљавања, што се најзад завршава победом једне одређене емоције, која се издиже изнад осталих као најјача и карактеристична је за дану личност. Под утицајем искушења или греха на пр. човек може осећати колебање или борбу између две емоционалне вредности, осећања дужности с једне и недостатка задовољства с друге стране. Ако би се ово колебање завршило победом или превлашћу осећања дужности, онда баш та крајња чињеница показује да је за тог човека то осећање карактеристично као јаче. Па је превласт у почетку скривена противречним емоцијама, али се најзад открива у крајњем мотиву.

У чувеној деветој симфонији Бетовеновој срећемо слике туге, патње и очајања, али се оне зввршавају светлим акордима радости. Баш тај крајњи мотив показује да је он и најјачи, општи мотив стварања.

У производима дечје фантазије завршни акорди или крајњи мотив појављује се као основни мотив стварања. Психолошка разлика између крајњег и општег мотива састоји се у чињеници да крајњи мотив превлађује све друге емоционалне мотиве. То значи да сви други мотиви уступају првенство крајњем мотиву.

Ако у борби емоционалних мотива онај позитиван постане крајњи, дакле однесе победу, то ипак не значи да при „повољнијим“ приликама негативан не би могао постати крајњи.

При анализи дечје фантазије морамо рачунати са тим крајњим мотивом, као основним и доминантним мотивом емоционалног живота, али исто тако не смемо занемаривати ни оне друге који су побеђеним овим.

8 Принцип периодичности. Овде имамо посла са основним биогенетичким законом, који се своди на то: да индивидуа у скраћеном облику пролази онај пут развића којим је ишла врста (онтогенетички развитак се јавља као скраћено понављање филогенетичког). Дете је на сваком ступњу свог развића — као што с правом каже Мојман — продукт два фактора: развића и васпитања. Пут развића (нарочито преисториског човека) наука није још сасвим утврдила, јер су етапе развића различитих раса и народа различите. Отуда и противуречности при постављању паралелизма између развитка детета и развитка човечанства. Поменути се закон не може због тога потпуно да примени на дете.

Али обазрива примена овог закона у битним његовим цртама ипак може да баци нову светлост на дечју психологију и да нарочито пружи могућност за оријентацију у сложеном лабиринту душевног развитка детета. Ово нарочито важи при испитивању његове емоционалне сфере.