Учитељ

Шнерсонова испитивања 103

нечем емоцијама, у којима се прве скривено изражавају. Уопште, еластична природа емоције дела у бескрајно разноврсним изменама. Код разних људи, па и код једног истог човека у разним тренуцима, једна се иста емоција појављује у различитим видовима. Али и у таквим случајевима имамо само разноврсност једне и исте емоције. Ма колико се различито појављивало осећање љубави на пр., оно остаје ипак осећање љубави. Друкчије речено ма колико се она мењала, њен специфични садржај и одлика физиономије ипак остаје. Иако се замењује другом, она не губи индивидуалну битност свог изворног бића. Замењена емоција не само да продужава своју скривену егзистенцију већ се храни и расте у оној замењеној у којој се изживљује.

Због чега на пр. неки човек често и енергично говори рђаво о некој туђој жени» Откуда та злоба тако јака и постојанар Ако сте обдарени психолошким осећањем — вели Шнерсон — нећете бити изненађени ако се временом та мржња, као што бива у многим случајевима, претвори у страсну нежност.

Када отац кажњава сина, онда и у дубини његовог афективног излива гнева, већим делом, свесно лежи у основи очинско осећање нежности.

Треба разликовати замењивање и природно смењивање емоција. Када се једна емоција природно смењује другом, онда смењена емоција чува везу са оном другом. При замењивању, пак, емоција се изживљује у другој, некад чак и супротној. Истина, да је онда тешко правити разлику између замењивања и нормалне смене емоција, због чега психолошка анализа мора бити врло обазрива.

Замењивање се јавља као врло јасно прострањена појава у нашој емоционалној сфери. Ако емоција наиђе на стпор у свом јављању, то ће се она користити својом ванредном гипкошћу; живеће и даље, али само као модификована или замењена. Тако кад љубав наилази на препреке у унутрашњој или спољашњој средини, онда она осигурава своју егзистенцију у друштву неке друге која не наилази ва препреке. Таква замењена заједница може некад бити свесна а некад несвесна појава. Одрасли благодарећи васпитању и другим утицајима средине, преобраћају своје склоности у емоције одређеног карактера. Тако љубав религиозног човека може добити религиозни карактер (страсна љубав према Богу), а код многих мистика бујна еротика живи у одговарајућим мистичним ексцесима.

Као што је познато, Фројдова теорија потискивања утврђује, да се потиснута осећања јављају као узрок замењивања која некад добијају патолошки карактер.