Учитељ

Француска педагогика 129

У педагогији, као и у политичкој економији, постоје видљиве и невидљиве силе. Оно што се не види, важније је од онога што се може видети. Видљиве силе су акција дома и школе а невидљиве: читав низ разноврсних утицаја, који дете окружују са свију страна. Нека се упореди време, које дете проведе под надзором родитеља и учитеља са временом проведеним насамо, ван њихова домашаја, нека се измере та два разна утицаја, претпоставимо равноправна међу собом, па ће се видети који ће пре победити. Али, погрешка је узети оба утицаја за равноправна. Онај који се званично признаје и систематски изводи, ствара дете неповерљивим. Оно га слабо прима, избегавајући га било потпуно, било пак делимице. Напротив, спори и неприметни утицај са стране, лагано га свег обузима, утискујући се без великога отпора у детињу душу.

Према томе, ако би се хтела тачна дефиниција педагогике, морају се и у њој извршити промене, какве су већ извршене у психологији. Јер психологија се више не дефинише као наука о чињеницама свести, од кад је утврђено да су те чињенице само један незнатни део разних психичких појава. На тај би начин дефиниција педагогике овако гласила: наука која испитује разне утицаје а којима је дете подложно.

Дакле, у васпитању постоје две врсте утицаја. Једни су непосредни, директни, видљиви и површни — то је свесна васпитачева акција. Други су индиректни, спори и латентни, чији се ефекат не може мерити али за које се зна да су увек дубоки — то је скуп „немих утицаја“ како их је Рибо назвао и тај збир скривених и мистериозних сила највише формира душу индивидуа, као што формира и душу народа.

Посматрајмо сада најпре физичко васпитање. Јасно је да се оно не може данас свести само на разна гимнастичка вежбања, спортове и хигијенске навике, којима је циљ да се одржи дечје здравље и развију физичке моћи. Зар се сме заборавити акција т. зв. „физичке средине“ и њени разни утицаји (климат, ваздух, начин живота), које и психологија обухвата под именом разних техничких термина и „који својом беспрекидном акцијом утичу на човечији живот и стварају навике, које скупа узев чине његов темпераменат“.

Посматрајмо исто тако и васпитање у правом смислу те речи, које се односи на формацију духа и срца. Постоји такође и „морална средина“ комплексна, хетерогена и променљива, као што је и „физичка средина“ и та средина много више дотерује наш дух и карактер од школе, коју посећујемо и породице у којој смо одрасли.

Учитељ 9