Учитељ

202 Јован Милошевић

Навешћемо само две фантазије једног седмогодишњег детета из интелигентне породице.

ВАЊА, 7 год. Слика „Мачке и ципеле“

Једно је маче ушло у ципелу и чудило се. Друго маче седи и наслонило се на шапе. Друго је маче стало шапама на ципелу. Маче је суро. А мачићи су мишеве ловили: чим миша ухвате, побегну с њим у крај и тамо га поједу. Мачићи су појели, легли су на сунце и спавају. А маче је устало, удара шапама, устај и иди у шуму. Мачићи су пошли у шуму и видели су задављену тицу. Они су ту тицу узели, јаму су ногама ископали и закопали су је. Иду кући. Они су дошли кући и кост су нашли и обоје је гризу. А друго маче је пошло у шупу да лови миша. Миша су уловили и пошло је у крај да га поједе. Играло се с њим. То што је миша појело, шетало се. А они што су кост јели пошли су миша да лове. Ухватили су га и обоје га једу.

Слика „Мачке и тице“

Тица је стала на грану. А маче хоће да га ухвати са обе шапе. А друго је шапе подигло и очи, а друго стоји са две пантљике: једно има црвену а друго сиву А тица је црвенкаста, око репића бела, на леђима жучкаста, очи црне а на глави је жута. Сва три су хтела да је ухвате. Мачићи су ухватили тицу, задивили је и појели једно главу, једно трбух и леђа и једно ноге, Они су је растргли. (Мисли врло дуго).

У обема се фантазијама, као што се види, испољава емоционална преживљавања примитивно - зверске свирепости, необична наклоност ка агресивности. У Вање, за разлику од друге деце, ове слике изазивају искључиво зверске претставе прождирања и растрзања. Овај свирепи, дивљи однос према тици, јавља се као доминантан, општи и крајњи мотив његове фантазије. Неке, пак, слике објективирају емоционална преоживљавања некаквог, да кажемо праву реч, садистичког сладострашћа. Ево крајњег мотива друге фантазије: „Мачићи су ухватили тицу, задавили су је и појели, једно главу, једно трбух и леђа, а једно ноге. Они су је растргли.“ Ово се карактеристично кадистичко уживање провлачи кроз обе фантазије.

После анализе фантазије — каже Шнерсон — сазнали смо да је дете из интелигентне породице и да испољава читав "низ патолошких свирепости. По материним речима, док је она отсутна, дете без икаквог разлога мучи своје мале сестрице на разне начине, нимало се не обазирући на њихов очајни плач. Са њима се понаша управо као мачке са тицом, својом жртвом у његовој причи. Због тога се мајка морала обратити лекару специјалисти.

Да кажемо последњу реч о овим испитивањима. Испити. вање емоционалне сфере детета помоћу његове фантазије, више него икоје друго, даје могућности да се упознамо са