Учитељ

Шнерсонова испитивања 201

дан напад медведа, крик ужаса, вештица која је „појела. сву децу.“

Код деце хистерично - психопатске конституције комплекс катастрофалних доживљаја карактерише њихову фантазију, и он се јавља не само као општи већ и крајњи мотив. Овај комплекс карактерише све неуравнотежено — мрачне природе, при чему свака од њих даје разне форме својим емоционалним преживљавањима.

Морално-дефектна деца

(деца преступници)

Код ове деце можемо разликовати углавном два типа. Први је природно или наслеђено дефектан, код кога опет разликујемо две врсте: 1) морално-дефектан са јако наглашеним интелектуалним дефектом и 2) са нормалном, па чак и појачаном интегиленцијом, али са емоцијама које се још налазе у зверско-примитивном стадијуму свога развића. Емоције, будући да нису прошле свој биогенетички пут развитка, задржале су се на најнижем ступњу ових лествица; испољавају се у радњама асоцијалним, егоцентричним и преступничкозлочиначким. Овај тип чини јак отпор и васпитању и друштвеном поретку.

Други је морално-дефектан тип друштвено-занемарених,. увређених и одгурнутих. Рођена са емоционално здравим диспозицијама, њихово осећање сопствене личности се развијало још у раном детињству на штету осећања за заједницу. Душевно развој овог детета добија преступнички карактер тако што својим радњама даје одушке у виду револта или освете због оног осећања ниже вредности, које стално притискује њихову душу. У свима побунама маса триумфује ово осећање. (В. фантазију Тошину „Три мачкице“ у којој су јаче мачке биле строго кажњене и у којој триумфује осећање сопствене немоћи).

Испитивање деце овог типа није лак посао — каже: Шнерсон. Она су врло неповерљива, лажљива, и у себе увучена. Њихове се фантазије одликују пустоловним елементом. херојском романтиком; снага, грубост, немилосрдност увек триумфују; често се претстављају час заштитницима правде, а час претстављена насиља. Али и поред свега тога морална осећања деци другог типа нису потпуно страна, мада негативно-морална у борби са позитивним у њиховим фантазијама добијају завршну реч (в. принцип периодичности и крајњи мотив).

У ове је деце јако развијен смисао према практичној страни живота; одликују се одлучношћу и епско-мирном хладнокрвношћу. Без икаквог узбуђења излажу фантазије у којима испољавају своје емоционално-болесне наклоности,