Учитељ

Дечији бројни појмови 215

представа још мисли у индивидуалним представама. Ако су прве дечје бројне представе индивидуалне, онда морају оне бити представе о множини објеката или појава. г ;

Мора се претпоставити да се при овоме развија најпре очигледна представа неодређене множине предмета или појава, па тек из ове постаје представа одређене множине предмета или појава. У које ће се доба живота развити код деце одређене бројне представе на основу бројања чулних утисака, зависи много од утицаја околине, а систематским утицајем може се прерано развити дух у деце.

Што се тиче развијања бројног појма и рачунских операција, оно има да се креће у два правца: 1 дете мора потпуно да разуме логичку садржину, а тиме и поглед у бројни систем, 2 бројни појам мора да се издвоји са очигледне подлоге. Рачунске операције морају се претворити у асоцијативно-репродуктивне радње, да би достигле брзину и поузданост, које су потребне за њихову практичну употребу и на бази елементарног рачунања морају се изградити почетци математичког мишљења. Код одраслих добро увежбане елементарне рачунске радње, са малим бројевима, теку чисто вербално. Кад напамет рачунамо 7%Х8=66, онда репродукујемо само речи и ми смо у тренутку сигурни, шта је замишљено представљеним речима. То је дакле процес вербалне репродукције, при којој се само нејасно и тамно јаве неке представе о значењу бројева и свест о тачности. Тек, кад се у нечему запне прилази размишљање и проналажење излаза из ситуације. Тако, ако се не зна да је 7Х8—56, онда се. узима 7 Х10—70—14—6.

За методику елементарне рачунске наставе нарочито је важно очигледно предочавање бројева и бројних операција. Мојман каже, да психолошка основица очигледног предочавања бројева лежи у психичким процесима, којима делом сукцесивним, делом симултаним схватањем доспевамо до сазнања одређеног броја какве множине, која даје утиске нашим чулима сукцесивно или симултано. Просторни утисци схватају се чисто симултано, а времени утисци чисто сукцесивно. Али се психолошки не може замислити какво првобитно схватање одређеног роја утиска; свако схватање броја мора потећи првобитно од бројања. Искуством се може стећи и извесно симултано схватање бројева, можда онда, кад очигледне групе виђених или опипаних утисака или број сукцесивно чувених утисака толико упознамо, да њихов број схватамо непосредно. Можда нам при томе долази до свести нека врста облика квалитета ових група, која је дата непосредно са бројем њиховим. После овога настају питања: како се постиже стварање овог непосредног схватања броја помоћу искуства и до којих је граница оно мо-