Учитељ

266 Живојин С. Ђорђевић

човека није само збир чињеница које он зна, које је запамтио; оно се не може стећи читањем лексиона, „сваштица“ или Политикине рубрике „Да ли знатер. Човеков дух претставља нераздељиву целину, јединство, па и образовање његово мора бити такво. Образовна настава такође мора бити строго везана целина у великом (у н. програму) и малом (сваком предмету и сваком његовом делу). Повезаност све грађе наставног програма у унутрашње јединство-целину, водећа је идеја сваког правог градитеља наставних програма. Због тога је врло тешка, готово немогућа сарадња више разноврсних утицаја при коначној редакцији једног наставног програма. У припремном стадијуму морају бити саслушани сви. педагози, предметни стручњаци и практични школски људи за које се ради програм, али моделовање целине треба поверити у руке једном школском стручњаку.

Немогуће је да нормални наставни програм сврста своју грађу по завичајном принципу (принципу блиског и конкретног), што је могуће само при слободној изради програма од појединих учитељских колегија. Место тога нормални наставни програм мора тежити да наставну грађу тако уреди да она следује „од простог сложеном“ (психолошки просто) или од лакшег ка тежем.

Текст из 5 45 Закона о народним школама који се односи на одељења народносних мањина каже: „Програм и план наставе исти је као и у осталим основним школама у земљи“, што је немогуће схватити у смислу истоветности, већ треба схватити тако да у нормалном наставном плану и програму имају своје место специјалне одредбе за мањине. Тешкоће које су се показале при изради н. плана за мањине још су веће кад је у питању програм. У наставни програм за мањине треба да уђе настава њихова матерњег језика и настава државног језика. Принцеп одабирања грађе из државног језика сасвим је други за ова одељења него за она чијој је деци то матерњи језик, те се не може једноставно пренети нпр. програм из српско-хрватског језика за 1 р. држ. одељења, као програм Џ раз. из државног језика у одељењима народних мањина, и слично за остале разреде. Не ради се овде, као тамо, о писмености и говорном унапређењу деце у матерњем језику, већ о учењу страног језика већ писмене деце. Грађа, њен распоред и методе рада сасвим су друкчије у овом случају. Програм све то треба да означи.

ТУ

После ових излагања о изради наставног плана и програма уопште, остаје нам да разгледамо уколико наш нови наставни план одговара постављеним условима.

1 Наставно време како га је утврдио нови план. 10 +920--964+927 = 92 часа, ближи се минимуму времена које

ПР о иииаљка