Учитељ

О педагошком интелектуализму 283

није и најдубље везано са емоционалном сфером, напред истакнут општи задатак школе мора бити окарактерисан у терминима педагошког емоционализма.

Овде треба додати још једну врло важну околност, коју смо раније истакли. Пошто емоционална сфера има централно значење у систему душевних сила, а трпи низ сложених промена баш у школском периоду, то од ових извршених промена зависи не само судбина емоционалног живота, већ и све личности. Нама још није тачно позната сама слика ових промена, ни њихова унутрашња природа, али нема сумње, да најважнија улога у томе припада буђењу полне психике и процесима полног сазревања. Можда чак да се ту и налази основни фактор промена, али ипак зато ми се морамо свом снагом борити против сада модерног пансексуализма Фројдовог и његове школе, не зато што је он потлуно неистинит, већ зато што он схвата појам пола исувише узано. Пол није само емпириска снага, пол има дубље стране, постоји нарочита метафизика пола. Стопити појам пола и полног живота уједно, како то чини Фројди његова школа, савршено је немогуће; у томе се налазе главне погрешке тог правца. Тако психичке промене које се јасно покажу на низу психичких функција, већ се јављају од 5 и по до 7 година; већ се ту врши прави прелом, ствара нови емоционални склоп, други однос према свету.“) „Друго детињство“ само по себи је већ означено тежњом за „учењем“, за систематским и сталним сазнањем света и већ само то уноси У душевни дечји свет велику сложеност. Ранија простодушна наивна откривеност ишчезава, врши се значајан душевни подвиг, који убрзава и усложава емоционални живот. Интелекат и воља, у то време, и поред школе долазе на прво место, у унутрашњости стешњавајући и ограничавајући простор емоционалног живота. Потчињена закону „двојаког изражавања осећања“«), емоционална сфера напушта просте и наивне облике изражавања, које је до сада користила. Путеви „емоционалне културе“ не откривају се детету сами од себе. ИМ овде као и увек мора притећи у помоћ васпитање да детету означи путеве диференцираног стваралаштва, који задовољавају стваралачка тражења и тако одржавају и ојачавају здравље емоционалне сфере. На тај начин, већ током другог детињства (тј. до 10—12 год. у девојчица и до 11—14 год. у мушкараца) психички живот захтева нарочиту пажњу у чувању емоционалног здравља. Међутим школа не води бригу о овим задацима и појачава процес растења интелекта, који је и сам по себи у то време врло интензиван. Овде хоћу још једном да потсетим на сличну по-

#) Види моју књигу „Психологија детета“ (на срп.). #) О) овоме закону види у мојој „Психологији детета.“