Учитељ

298 Свет. О. Аврамовић

ка уазрипе Фзајрипе је очођодауапје исешка од чсбеЦеуог 1и(еогз!уа 1 згуагапје чЧободпог, ашопотпог ! зрозобпог Сапа дги%уепе 1 фХаупе хаједтсе. Ма течо ИСспог галога 1 исПе ехог ашог ега до1а2 Бег Сп 1 ор5! га2јог пиХпози 1 хакоп о5Н,

Методе 1 згедзћуа уазрипе Ффзејрипе и |езпој зи уе2 за дасКот затопргауот Која зе ргакКкије ро поуши Зкојата, ан (0 је рпапје Које хазш је зресјаћи зшаји.

З'апко Ргмапом!е

КРОЗ ЖИВОТ И КЊИГЕ

„Расно“ и „национално“ — фрагменти —

|

И код појмова „расно“ и „национално“ постоји мали неспоразум. По популарном схватању ови појмови се често индентификују: „расно“ је што и „национално“ и обратно. Хитлеров „национализам, на пример, лежи сасвим на расној основи, што би значило да међу њима нема разлике.. Међутим, постоји извесна разлика. По нашем схватању (наравно да оно не мора бити тачно) „расно“ би се могло узети и као биолошки појам а „национално“ као — етички. Другим речима, „расно“ би се могло сматрати и као нешто урођено, органско, а „национално“ као нешто дато васпитањем, животом, као психо-етички развитак.

„Расно“ је више материјално, телесно а „национално“ духовно, спиритуално. „Расно“ је ствар по себи, како би се то философски рекло а „национално“ је — доживљај.

2.

Аналого биолошким класификацијама где постоје „родови“ и „врсте“, „расно“ би се могло узети као „род“ (шири појам) а „национално“ као „врста“ — извучено из појма „род“ (ужи појам).

Из рода „кичмењака“, на пример, развило се мноштво „врста“. Свака „врста“ има своје специјалне квалитете, али исто тако садржи у себи и један квалитет заједнички и карактеристичан за све „врсте“ једнога „рода“.

У људском друштву има мало раса а много више нација („врста '). Нације израсле из једне расе личе на гране једнога стабла. Грана по свом облику и величини може се разликовати од суседних грана истога стабла. Али све се гране одржавају на заједничком темељу: на једном стаблу и корену и тиме обезбеђују живот тј. оно „заједничко“.