Учитељ

„Расно“ и „национално“ 299

И као што се гране развијају и одржавају хранећи се соковима, који струје из корена у стабло и даље, тако и нације свој виталитет и развитак потхрањују соковима из раснога стабла. М као што се гране суше кад сокови пресану тако и нације, кад се откину од свога стабла — расе.

8.

„Врсте“ као и нације потчињене су законима еволуције, али та еволуција не иде до безграничности без-последица по оно „индивидуално“ и „карактеристично“.

Развитак је нормалан и здрав све дотле док лежи на бази „родова“ а код нације док је у органској вези с „расним“ Степен највишега развића који би прекинуо додир и везу с „родним“ и „расним“ значи за нас — дегенерацију.

Дегенерација има и лепши смисао (поред оног обичног „изрођавање“ „изметање“) на име: улажење у више, савршеније форме али — у исто време — излажење из садржине, из „роднога“ и „раснога“. Те би форме и појаве изгледале као нека „нова“ врста, али — истргнута из темеља и корена, дегенерисана. 4.

У биљном свету постоје интересантни примери те дегенерације, у „лешпем“ смислу.

Љубичице и руже, на пример, по својим „првородним“ (да се тако, изразим) квалитетима носе у себи један, карактеристичан, тон пријатног мириса. Калемљењем и укрштањем 13. „културом“ од љубичица и ружа кроз једно дуже време можемо добити изванредне облике и боје, али се обично дешава да се „првородни“ мирис измени или сасвим изгуби.. Дакле „култура“ им је дала савршенство у боји и форми, али им је садржину изменила. Онај битни квалитет „рода“ тон мириса најчешће је — уништен. Слично се одиграва и код животињских врста. На крају се добија нека „нова“ можда и лепша врста, али — како рекосмо напред — ишчупана из корена, нешто „ново“ и по садржини.

5.

Пошто и „родови“ (расе) и врсте (нације) подлежу биолошким и антропо-географским утицајима и другим променама може се говорити и о — дегенерацији раса и нација у овом истом смислу. М овде је еволуција несумњива и прогресивна. Али док је „расно“ отпорније, „национално“ је еластичније. Гране се лакше ломе и кидају од стабла. Није немогуће да се нације „одроде“, „изметну“ тј. да раса изгуби пе неку врсту, као што је могуће и обратно да се раса обогати