Учитељ
Нове књиге и листови 317
Човек. Ш1 Жена. ТУ Соција. М Дете и детињство. МГ Огледало спецификације и УП Философија реализације.
Прва четири одељка дају читаоцу језгру природњачке идеологије. Ту су сажете све важније мисли и досадашњи резултати природонаучног испитивања. Читајући их, човек мора зажалити ако није пажљиво проучио Ламарка, Дарвина. Хекела, Вајсмана, Додела, Белшеа, Оствалда, Форела и др. Осем опширног и врло интересантног излагања десцендентне теорије, са којом сваки наставник треба да буде добро упознат, нарочито падају у очи пододељци о душевном животу, болестима живаца, патологији мозга, о материнству, проституцији, браку, наслеђу, односима полова итд.. Поред опште познатих и признатих погледа разних аутора, које је писац покушао да нам верно да, има ту и много оригиналних пишчевих мисли, са којима се читалац не мора увек сложити, али му оне дају силна потстрека за читање и размишљање.
У одељку „Дете и детињство“ писац је изнео своје погледе на домаће, школско и друштвено васпитање деце, као и своја психолошка расматрања о душевном развоју, интересовању, говору и памћењу код деце у доба школовања. Овај одељак заслужује пуну пажњу, јер кроз њега писац објављује крсташки рат свему што омета правилан и здрав одгој школске деце. Његово схватање не мора бити тачно и поуздано мерило у оцени негативних страна савремене школе, али оно нас силно гони на размишљање, читање, испитивање и примењивање бар оних принципа радне школе, који се под данашњим околностима могу усвојити.
У последња два одељка писац разлаже савремене политичке, моралне, правне и друштвене односе људи, подвргава критици све што се данас одиграва у породици, школи, цркви, друштву и држави, пледирајући за већу хуманост људи и хуманизирање друштвеног поретка. Своје погледе на дневни живот, школу, религију, државу, друштво, политичке, економске и културне прилике код нас писац је изнео на само њему својствен начин, заузимајући мушки став према свему што по његову мишљењу није добро, ма да се јасно опажа да он није кадар да нам ни кроз његову призму хуманизма укаже на ствари онакве какаве јесу и на прави лек злу.
Књига је писана прилично рђавим језиком, што знатно отежава разумевање појединих тако лепих и важних мисли. Она може корисно послужити свима који озбиљно раде на свом личном усавршавању, нарочито учитељима, зато је ми, и поред неслагања са многим пишчевим погледима на савремени живот друштва, радо препоручујемо читаоцима „Учитеља“. Драг. С. Ђоковић