Учитељ

Уморни живота 479

свакоме с којим је долазио у додир, Према својим наставницима био је тактичан и пажљив а према ученицима благ и правичан, али је знао употребити и строге мере кад је требало одржати ред у школи и њен углед. Суд Општине у Јагодини, ценећи заслуге свога одличног грађанина, још за његова живота назвао је једну градску улицу његовим именом.

Сретен Аџић био је истраживачки дух са енциклопедијским образовањем, који у свом послу не признаје стереотипне калупе већ тражи нове методе рада. Још кад је био учитељ основне школе у Трстенику, приказује се околини као „нов месија“. О томе сведоче његове „Учитељске забелешке“, једна занимљива збирка учитељских и школских доживљаја. Који је то учитељ, на пример, који ће своје мале ђаке водити ноћу на гробље да би им стварно доказао апсурдност бапских прича о ноћним утварамар У његовој библиотеци наћи ћете значајне књиге из разноврсних научних. области, јер се он интересовао за све науке, и све их студирао и проучавао. Његова књижица из астрономије „Кроз васиону“, у издању „Мале научне библиотеке“, показује јасно да његов ум, кад се за једну ствар заинтересује, понире у њене детаље и савлађује их јуначки. Размишљање о шибљу и дрвећу, које би требало садити при подизању пољских учионица, одвело га. је у нову научну област — у биљно царство. Велика љубав према природи коју је заволео још као дете у селу, одржавала је до смрти његов интерес за природне науке уопште а за биљке специјално. Кад човек чита његове књижевне производе „Пољска учионица“, „Медоносно шибље и дрвеће“ и „Лековите биљке у Југославији“, штампане о трошку Подмлатка црвеног“ крста и Министарства народног здравља и пољопривреде, не може веровати да их је писала личност којој је струка ледагогика. Тако дубоко и свестрано. познавање ботанике ретко се налази и код самих ботаничкнх смручњака.. Он обилази поједине крајеве наше земље само зато да дозна како народ назива поједине биљке, па је прикупио и средио читав речник таквих имена. Велико пољопривредно добро које је Министарство, његовим заузимањем, набавило Школи за практична пољопривредна вежбања ученика, направилоје од њега и одлнчног пољопривредника, који је све пољопривредне послове радио са темељним познавањем ствзри. Поред све своје необичне запослености, која га је свега апсорбовала од јутра до мрака — а самоонај који је управљао школским интернатом, ђачком трпезом и пољопривредном економијом у исто време разумеће тежину и многострукост овезапослености — он је ипак нашао времена чак и за учење вештачког светског језика, па је са есперанта превео и дечју књигу „Татине приче малој Јелкици“. Поред побројаних дела написао је још и ове књиге: „Телесноваспитање за учитеље“, „Увод у науку о васпитању“, „Телесни рззвој и гимнастика“, као и врло велики број чланака, приказа и расправа, растурених по многобројиим нашим листовима и часописима.

Сретен Аџић родио се 15 октобра 1856 године у Малој Сугубини једном забаченом селу левачког среза старог моравског округа. Пошто у том селу није било школе, то је основно школовање завршио у оближњој варошици Трстенику, а ниже гимназијско школовање у Крагујевцу. По очевој жењи, свршивши нижу гимназију, уписао се најпре у Богословију у Београду, али је после напустио богословију и отишао у Учитељску школу у Крагујевцу, а кад се она отуда преместиса у Београд, прешао је и ок